Jedna od najzajebanijih karakteristika slabijeg pola. Oruđe koje bez mnogo muke otupljuje oštricu tvog besa i nadrkanosti, posebno smrtonosno u kombinaciji sa treptanjem.
Može ona da zasere bilo šta, da tvoj novi fensi sako greškom da Romulancima, da slučajno (a možda i namerno) razbije flajku tek prispele prepečenice, da čukne auto... džaba je, čim je čuješ kako cvrkuće oprostičeš joj pa da si sto puta muško. Jebiga, ako si stvarno prs'o za njom (a jesi), svi mačo fazoni padaju u vodu. Ne mora ona da bude neka valkira, ne, daleko od toga. To je ona koja su izabrao i ne možeš nazad sve i da hoćeš. Dovoljno je da te pogleda i da joj čuješ glas i tvoj izliv besa se pretvara u nerazgovetno mumlanje i umesto da ti u tom trenutku prođe kroz glavu: Čoveče, sa kim ja živim! ili barem: Jebote, koja sam ja papuča!, sve što možeš da pomisliš je: Pa dobro, dešava se svakome. A i baš dobro izgleda danas. I ma koliko njeno cvrkutavo pravdanje zvučalo ziljavo, pa možda čak i folirantski (dešava se), od njega ipak nema odbrane.
- Aaaaaaaaa, pa šta si mi ovo uradila sa novom košuljom, da li si ti jebeno normalna, znaš koliko je koštala???!!!!
- Izvini ljubavi, zvala me je Maja i pričale smo pola sata, a ja sam zaboravila da isključim peglu :trep, trep:. A ne ljutiš se, je l' tako da se ne ljutiš mavi moj Kvinkenštajne :trep, trep: :cmok, cmok, cmok:. Evo spremiću ti za večeru sve što najviše voliš i kupiću ti novu košulju jednog dana i nadoknadiću ti ovo, ako me razumeš :trep, trep:
- Ehhh, hmmh, važi. 'Ajde, ne moraš da kuvaš, vodim te u neki restoran.
Pored ptičica koje po sili prirode cvrkuću, cvrkuću i zaljubljene devojčice svojim umilnim glasićima.
U zadnje vreme je primećeno da neki od zaljbljenih dečaka cvrkuću.
Dok ne naiđu navijači Rada.
