Rečenica kojom po default-u jedan od aktera bilo kog razgovora otpočinje izlaganje svog mišljenja o političkim, verskim, porodičnim i sl. temama, pri čemu pokušava da ubede ostale u ispravnost svog izlaganja, kroz obrazloženje svih akcije koje bi preduzeo i tehnika njihovog sprovođenja...

vapaj onoga koji se ništa ne pita, odnosno, kojega niko ništa ne pita.

Reči koje ljudi govore naročito u situacijama kada nemaju nikakvu kontrolu nad istom i uglavnom nisu ništa pitani.

Fraza kojom obično započinju misao osobe koje niko ništa ne pita... Poboljšava osećaj samopoštovanja jer vam daje osećaj da iako vas niko ništa ne pita, u nekoj,na kub fiktivnoj situaciji,bi ipak mogao da vas to isto pita.

Крајње невероватан сценарио о чијем екранизовању човек ипак дечачки машта док готово механички убацује свој листић у кутију и одлази са гласачког места.

Ali se ne pitaš, a nadam se da nikada i nećeš, zbog ostatka čovečanstva.
Moć za kojom žude svi. Slično onome da mi je vlast na dvajesčetr sata, da im se najebem nane nanine. Da se nekim čudom može, taj koji bi da se pita, razotkrio bi sve masonske tajne, uveo jedinstvenu valutu u svetu, možda čak i razmislio o ponovnom podizanju Vavilonske kule. Jedini problem je što ga ni u sopstvenoj kući ne jebu ni za suve šljive, a kamoli u široj okolini.

Početak rečenice kojom će govornik izneti svoj put za izlazak iz krize u koju je zapao srpski fudbal i srpsko društvo uopšte. Govor je obojen neizmernom gorčinom jer se govornik, iako ubeđen u ispravnost svog puta, apsolutno ništa ne pita.

Обично чујемо од људи који се у том тренутку не питају апсолутно ништа...
Неретко се ради о деди који је ту сасвим случајно, али има шта да каже...ето да би нешто рекао...

Uzrecica koju Srbin koristi u svakoj prilici kada vidi nesto van funkcije sto mora da iskoristi...

Postapalica ili uzrecica koja karakterise matore kockare kada se nadju u kladionici.A neretko i van nje.