Nalik nekom ratnom pokliču, jecaju samohranih majki i plakanju one gladne bebe, ništa ne stvara jači efekat kod sina na rastanku. On postaje svestan da je muško, da je potpuno odrastao, da je pušten u tu džunglu zvanu svet.
Takođe, rečenica koju često čuju osobe sa mononukleozom.
-Sine, danas je došao taj dan kada postaješ muškarac. Moj sin - padobranac! Ej, k'o bi rekao. Nego, sa srećom ti bilo, i da se pokažeš tamo kao pravi vojnik! 'Ajd, da se ne ljubimo.
-Ali tata ja neću da budem vojnik!
-Nego šta bi ti da budeš?
-Princeza jupiiiiiiiiiiii.-------------
-Gde si Mile, odi 'vamo da te coki teta Rava.
-Mojne da se ljubimo, teta Ravo, gledao sam te kako pušiš poštaru Miki, a čovek pun holesterola, ja sam ipak sportista.
Povremeno se, u 27-ci-na sabajle, preklopim sa jednom mamom i njenim sinom. Izlaze na istoj stanici. Siroto dete, kad navali da ga cmače.....brani se, smeta mu ...ne vredi, brižna majka mora da se oprosti sa SVOJIM sinom.
On je srednjoškolac i uredno propada u zemlju.
Praktično dve defke u jednoj. Sjajno. +++