Fraza koja odavno postoji, ali je ponovo vaskrsla u punom sjaju s pojavom raznoraznih gripova i virusa. Idealna je za izbjegavanje pogrešnog izbora strane pri ljubljenju, judinog poljupca i sličnih.
-''E baš mi je drago što smo se ispričali! Sad moram da idem... znaš... obaveze...''
''Eh, i meni je... Da se ne ljubimo. Dođi opet ne kafu... nekad.''
(čitaj: dođi juče)
Nalik nekom ratnom pokliču, jecaju samohranih majki i plakanju one gladne bebe, ništa ne stvara jači efekat kod sina na rastanku. On postaje svestan da je muško, da je potpuno odrastao, da je pušten u tu džunglu zvanu svet.
Takođe, rečenica koju često čuju osobe sa mononukleozom.
-Sine, danas je došao taj dan kada postaješ muškarac. Moj sin - padobranac! Ej, k'o bi rekao. Nego, sa srećom ti bilo, i da se pokažeš tamo kao pravi vojnik! 'Ajd, da se ne ljubimo.
-Ali tata ja neću da budem vojnik!
-Nego šta bi ti da budeš?
-Princeza jupiiiiiiiiiiii.
-------------
-Gde si Mile, odi 'vamo da te coki teta Rava.
-Mojne da se ljubimo, teta Ravo, gledao sam te kako pušiš poštaru Miki, a čovek pun holesterola, ja sam ipak sportista.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.