Period zivota koji smo svi imali,uzivali u njemu,nadali se da ce brzo proci,jer smo zeleli da nemamo zabrane koje roditelji obicno postavljaju deci,zeleli smo svet bez granica.Zivot bi bio ogranicen samo mastom.
A sada,kad smo "odrasli" i na plecima vucemo razne terete silno zalimo za svojim detinjstvom i ne samo za svojim,vec i za detinjstvom nekih novih generacija koje ga nece imati u istom obliku kao mi.
1999:bombe padaju na sve strane,ja sam mali,sa bracom na selu se provodim kao lud!Igra se zmurke,vije,ledenog cike,masinice,rata(omiljena igra svakog deteta)...Kukam zbog probusene lopte,srece sto nemam cokolade i slicnih sitnica.
2010:Nema bombi,ali zato padaju sranja sa koje kakvih televizija,samo pljuste!Deca,psihicki i fizicki unakazena,ne izlaze nigde,sede ispred kompjutera ili televizora zablenuti u igrice,filmove i razne rijaliti emisije,za zmurku se zaboravilo,rat je zakonom zabranjen,a ostale igre nisu zanimljive kao Mafia wars ili CS.Deca rastu ka paklu(mi smo rasli ka Suncu)!Pogledajte u svoje detinjstvo i uporedite ga sa detinjstvom vaseg deteta danas,ili malim komsijom koji svako vece dolazi kuci prljav premoren.
Da je dobro,nije dobro,ali dosta vise sa idealizovanjem svoje proslosti!
Iskreno zelim svakom detetu da spozna prave vrednosti.Ja sam odrastao devedesetih,pa sta mi fali?!
Svako se mora prilagodjavati vremenu u kom zivi...
Уфуфуфуф.