Devojke koje imaju portret Marije Kalas u svojoj sobici na mansardi aka. Operske pevačice
Generalizacija je jedna jako opasna stvar. Ume da izda svog korisnika brže nego što ovaj stigne da izgovori "Sva su jaja ist...", pružajući mu isto toliko izuzetaka od pravila koliko ima i potvrda istih. No, naši su moderi očito veoma neustrašivi oblici života te nam zadaše temu koja nas prosto tera da etiketiramo, stereotipujemo i, na sve ostale načine, subjektivno kategorizujemo nesluteća rebra diljem ove naše sluteće planete. Hoću da kažem - do jaja.
Elem, ima takvih pojava međ' ženskom čeljadi koje će na različite načine, pozitivno ili negativno, suštinski ili prolazno, fizički ili metafizički, uticati na nas muške više nego bilo šta drugo u našim životima, tu uključujući i lake&teške droge, vizije Isusa kako drži Sveti Gral i naše sirote majke, ne obavezno tim redosledom. Jedan će zbog određene ili više žena spoznati šta je to ljubav, strast, ljubomora, mržnja, drugi će upisati faks, treći ga završiti (četvrti, pak, završiti u zatvoru)...peti će konačno raširiti krila i odleteti iz toplog roditeljskog doma, šesti će razjebati onaj sopstveni, sedmi će se skinuti sa rendom poroka, osmi će zapatiti sve redom...a neki tamo 69-ti će korepetirati u jebenoj baletskoj školi "Lujo Davičo" za 300 dindži po satu i jedan osmeh koji mu je tada značio više od svih para na svetu. Doduše - umela je i graciozno da podigne nogu, noga, dakle, u množini akuzativa.
Ali ja nisam želeo da pišem ni o njoj, ni o njenoj nozi, niti o njenoj branši liberalnih erotskih shvatanja i poza...iako bih sa neobičnim zadovoljstvom rado evocirao uspomene sa pomenutih i vazda naelektrisanih, proba. Ne. Ja želim da pišem o jednoj drugoj kategoriji, onoj koja je pomalo i moj posao, i moj hobi, i moja strast, i moj krst i u kojoj sam dosad imao (i imam) daleko više uspeha u karijeri...ili barem što se tih, jelte, nogu tiče. E sad, mnogi od vas će sigurno reći "Vidi lika, 'oće tu nešto da kenja o operskim pevačicama a meni ortakinja/sestra od tetke uči solo-pevanje u "Manojloviću", 'nači, znam sve o tome!". E pa, ja ne govorim o njima, brate...a ne govorim ni o onoj tvojoj bigotskoj predstavi o jednoj operskoj pevaljci kao debelo-sisatoj krmači koja na sceni urla visoko Ce dok ti jebeno "zaječarsko" ne eksplodira u ruci kojom drkaš. Mada si delimično i u pravu, da znaš.
Ja, elem, moju opersku pevačicu viđam skoro svaki dan, još od svoje 16 godine. Jebiga - tako mi se zalomilo. Navukao sam se na njih u Srednjoj, šmrčem ih i dan-danas. Jednu sam i oženio, da imam za svaki dan. Možda sam išao linijom manjeg otpora, šaznam. Tek - vazda su bile starije od mene i, da budem sasvim iskren, daleko zanimljivije od devojaka mojih godina te su moje klinačke fore kroz interakciju sa njima sazrevale k'o zelen paradajz na julskom Suncu, a kroz njih i ja, mali zeleni u tom nepoznatom svetu rajskih stvorenja. Razume se da ja tada ni najmanje pažnje nisam poklanjao njihovom pevanju, tehnici, interpretaciji i ostalim dosadnim stvarima koje se tiču muzičke umetnosti (phahahaha "muzičke umetnosti", phahaha), već sam se uz smešno udaranje razloženih akorada u klavirskoj pratnji nepodeljeno divio njihovoj ženstvenosti, besprekornom izgledu i jedrosti, inače Svetom Trojstvu jebozovnosti kod kvlt rebara.
Ta jebozovnost je, između ostalog, i jedna od generalnih karakteristika svih profesionalnih "operačica", da se pozovem na prvi pasus ovog, svakako, traktata. Drugi stereotip je - a kako se Svevišnji često voli šaliti sa takvim stvarima - ogromna kontra-teža narečenoj jebozovnosti i često nerešiva sila gravitacije za tvoj polni ud. Sujeta. OP su jezivo sujetni oblici života i, uz bolesnu ambiciju kao Stereotip no.3, spremne su da zamrze, ubiju i šarmiraju sveže oženjenog mladog komšu da iseče i zakopa mrtvo telo onoga ko im se nađe tj. našao na putu ka zacrtanom cilju. Mene je jedna, primerice, gađala štiklom kada sam joj napomenuo da je promašila tonalitet u ariji, a druga mi je slala preteće poruke kada sam joj rekao da je "bolje da rodi bebu nego da abortira tonove" (prevod sa nemačkog). Tu, zapravo, dolazimo i do još jednog fun fact momenta u celoj ovoj studiji; naime, na pitanje "Da li želite da imate decu?", na uzorku od 100 operskih pevaljki, svih 100 će vam reći "Možda, jednom...nekad...meni je, znate, karijera na prvom mestu!", a potom će vam se na vašu primedbu da trudnoća čini glas lepšim i bogatijim tako slatko ismejati...da ćete ih sledeći put videti sa stomačinom, zuba do. Bogu hvala da ova moja već ima takav glas da bi eventualna beba od nje učinila jednog solidnog baritona...
A ta sobica na mansardi i taj portret M. Kalas? E, nju sam bio zaista voleo a ona je htela da peva u "Metropoliten" Operi. Eno je danas, čujem, razbija karijeru u jednoj turističkoj agenciji, usrećuje ljude sobama sa pogledom na more...
