Pojava dobro znana svim naduvanim dušama.
Za vreme dok nešto (recimo burek), ispao iz vaše ruke, putuje vertikalno naniže, možete prvo da se od srca nasmejete sumanutom načinu na koji vam se otrgao kontroli, da neko vreme opušteno uživate u prizoru bureka koji se vijori u vazduhu, dok ne shvatite da ne bi valjalo da se dotakne zemlje, da se malo predomišljate da l' da se cimnete za njim, da bi ste se na kraju samo sagnuli i uhvatili ga pre nego što aterira.
Ili burek ipak padne, a ti ostaneš u stanju ravnodušne smirenosti sa osmehom na licu i jedinom rečenicom koja može da sledi "E, jebi ga..."
+
Opet ono prostor - vrijeme.
:)