Dolazi iz normalne porodice. Svi su ga voleli kad je bio klinac. Uredno je završio škole kao prosečan – blago iznadprosečan. Vojsku je odradio bez izbegavanja, zaposlio se čim je odslužio. Nedugo zatim se i oženio, posle čega je došla prva prinova. Radi za prosečnu platu, nikada u životu ništa nije ukrao. Neosuđivan, nije privođen.
Kažu da je imao i mana: u srednjoj se par puta potukao, jednom je bežao od kuće. Na faksu je propušio.
Međutim, ništa od napisanog ga nije učinilo „dobrim čovekom“.
Tu etiketu ste mu vi prilepili zato što je u svemu manje uspešan od vas, manje zarađuje, žena/devojka mu nije lepa kao vaša, inteligentniji ste od njega, jednostavno ni u čemu vam nije konkurencija.
(Jedan greh „dobrog čoveka“ sam propustio da napišem: imao je neprijavljeni pištolj za kojeg mu nije znala ni žena, ni njen švaler - njegov uspešniji kolega sa posla)
Biti dobar čovek u današnjem društvu znači biti sažaljevan...
-Ko je ovo?
-Ma pusti ga štaće dobar čovek.
Ovaj epitet dobija svaki nasumično odabran lik koji nam je učinio neku uslugu... Ili sa druge strane nije pokušao da učini ništa što bi nas iznerviralo.
- Evo ablenduje ti, pušta te, prođi.
- Hehe, eto, dobar čovek! Još nas ima!------------------------------------------------------------
- Dobar čovek ovaj prodavac!
- Ma 'de bre dobar!? Odrao nas je, plus nam je uvali ovu pocepanu torbu i segin adapter iz '96 jer si ti naseo na priču da sa njim može da se puni električni aparat za pritisak!
- Pa dobro to... Nego, baš je nekako fin, i smešio se i persirao mi je i spakovao nam sve lepo u kesu. Vidi mu se u očima da je dobar!
- Ti s' budala.
Daje bez da pita, imaš li da vratiš. Pruža ruku i ako je njemu nisu pružali. Osmehuje se, da i tebi izmami osmeh, a njega niko nije razveseljavao u tužnim trenutcima. Dobar čovek je retko bogat, ali ako treba, on će ti stvoriti novac i uživati što si srećan, a opet biti tužan što te novac veseli. Dobar čovek ne zna komplikovane reči, ali zna one proste, ljudske da izgovori na tako jednostavno, komplikovano dobar način. Dobar čovek i nije čovek, to je jedan deo svakog od nas, kome još nije iskvarena ona ljudska strana.
Mučenik.
Covek poremecenog mentalnog sklopa, psihopata, koji u sebi ima ubilacki nagon.
Blic, crna hronika:
Selo Dugunbabe iza planine Zmajev rep, zavijeno je u crno posle stravicnog zlocina Milorada C. (23). Po saznanjima nasih reportera, Milorad je u toku noci izmedju utorka i srede sekirom ubio svoju babu Milunku (80), brata Radoja (10) i psa Dzekija a potom pokusao i sebi da oduzme zivot na kamenu kod potoka Zmajev sor. Motiv zlocina jos uvek nije poznat, istraga je u toku. Stanovnici sela kazu da je Milorad bio DOBAR decko i da se uvek javljao komsijama.
Termin cesto koriscen kada se govori od ruznoj/polu-ruznoj devojci dobrog ili najboljeg drugara.
Cujem da Steva ima novu ribu? Kakva je? Jel' dobra picka kao ona bivsa, zaboravih joj ime?
Ok je devojka, nije nesto, ali je dobar covek ovako, kulturna, prijatna...(a u picku materinu, sta god da naserem sad, videce je kad tad...)
Po difoltu, dosadan drug i još dosadniji muškarac, osoba koja se radije izbegava da bi se sa drugima uzbudljivije provodilo vreme... i tugovalo i nerviralo zbog tih ludorija. A dobar čovek je iskreni prijatelj i verni ljubavnik...
Uglavnom pokojnik.
Deda, je li, kakav je onaj Mile, znaš, Petrušić onaj?
- Ma jajara sine, budala je to neviđena.
..
Deda, jesi čuo da je umro Mile?
- Šteta, šteta baš, bio je dobar čovek.
To je onaj lik koga svi zajebavaju ispred prodavnice,prave šale na njegov račun,pozajmljuju od njega alatke i retko ih vraćaju,a on se na sve to samo dobroćudno smeška.
To se u moje selo kaže:Da ga jebeš-reč ti ne bi rek'o!
Mučenik. Osoba koja poštuje sve moralne norme, pisane i nepisane. Svima naziva dobar dan. Kad nađe neke pare on rob vrati vlasniku. Pošten kukavac, neće da prevari. Obično završi neke više škole jer su svi rekli da bi tako trebalo. Poštuje roditelje i nikad im se ne suprotstavlja. Ne daj bože da puši ili neki porok da ima, u kladionicu da ide ju ju. Sa devojkama sve lepo, onako kako one kažu da bi volele, zato ga i ne šišaju 2 posto. Skroman, štedljiv, pare ne rasipa, retko izlazi a i kad izađe ne pije alkohol već sok i gleda da mu neko ne ubaci drogu u piće. Pomogne, pozajmi ko god traži. Nikog ne ponižava i ne izgovara ružne reči. Kad neko naiđe pa se lakta on se skloni, da se ne zamera.
*pred prodavnicom
Ilija: More Tadija šta ti misliš o onom malom Srđanu.
Tadija: Dobar dečko, eno ga završio fakultet sade, da poželi čovek da ima takvo dete, ma zlatan.
Ilija: Bil ti njega uzo za zeta?
Tadija: Koga bre! Onog mučenika!! Mrš od moje kuće nesposobnog roba, taj ne zna tri reči da sastavi, pu pu nedo Bog, džgavca jadnog.
Tadina mala: Ju sakloni me bože, pre bi u Drinu.
U toku pijančenja, svaki čovek koji se nasmeje sa tobom, koji se smeje tebi i koji te podržava dok se glupiraš. On nema ništa od toga, ali tebi ulepša veče.
Na drugoj strani su loši ljudi oni koji te mrko gledaju kao da im skačeš po glavi.
- Kakav si ti idiot, čoveče, takvog majka ne rađa
- Kako si ti dobar čovek, brate
Dobri ljudi su ljudine, a dobar čovek je providan višećelijski organizam.
- Juče sam sreo Gileta i Kikija.
- Šta radi Gile?
- Ih, ljudina...ne znam šta bih pre o njemu!
- A Kiki?
- Tja...znaš ga...dobar je...
- More ne seri. Za šta je dobar? Da ga pozoveš na piće i da drži banku dok ne padne pod astal? Da ga mortus anesteziranog vade iz jarka? Da ti pridržava merdevine? Kome je dobar? Ženi što potroši socijalnu pomoć ili deci što ih ne primećuje?!
