Више није ствар укуса да ли је нека музика добра или не, већ је добра музика постала заједнички назив за џезе, блузе, соуле, лагани или обични рок (како ли се већ каже, само да нису неке тешке металике јер то више не спада у добру музику), као и нека не толико млитава поп музика; као и, наравно, класична. Не сме да буде ни превише алтернативна. Дакле - за музику коју воле школовани музичари може се рећи да спада у добру музику.

Најпре, КО слуша добру музику? Највише млади људи, академски грађани, којима очи окрену пун круг при самој помисли на Гранд и народњаке генерално. Већ рекох, школовани музичари и они који мисле да то јесу. Попреко или са гађењем гледају све нас паоре који не слушамо добру музику. Логично да подлежу стереотипима према народњацима, као и што народњаци подлежу стереотипима према металикама.
Углавном су љубитељи добре музике фини људи и нису штетни по околину (читај: не преврћу крстове и не силују комшилук звучницима). Једино што их прати проклетство да не могу никако да се проведу на свадбама, испраћајима и осталим народним весељима. Већ при првим тактовима песме Данас мајко жениш свога сина иду иза шатре да исповраћају свадбарски купус и ракију младожењиног деде, чувану специјално за ту прилику. Онда се врате за сто и напију се не би ли издржали психичку тортуру. Све у свему, сморе се.

Музика уз коју се добро проводиш и када ниси под дејством алкохола.