Један од последњих правих махера народне музике, лоза која полако одумире (и буквално) под налетом некаквих Полументи, некаквих Џенаса и некаквих Цобија, Динчи, Капора...све у свему, једног широког спектра културних хибрида.
Наиме, глас господина Топаловића је како му име само каже, мекан и нежан као душа, али у комбини са зиком има екстремне разорне моћи на чуло слуха и свест уопште. Оно што су Морнфул Конгрегејшн за гробљанску думчину, тo je Добривоје за народну музику. А Слеја нека буде Шмркас, па ви сад видите о чему говорим.
Чувена је једна његова реченица која на прави начин карактерише овог естрадног уменика, раме уз раме са самим Тозовцем: ''Moжда ми је једина грешка што приликом одабира песама никад нисам размишљао да ли ће се песма свидети публици, већ мени.''
Добривоје Топаловић = Bино, Жена, Kафана, Tуга, Чачак, Чаша. Србија.

Познати певач са много лепих песама који је своје име поклонио женама/девојкама које су привлачне, тако рећи је*озовне.