Dositej je nasledio od oca ogromno imanje sa dvesta stabala zlatnog delišesa. Planirao je kad jabuke sazru da veći deo proda na pijaci a dvadeset džakova da ostavi da se njima hrani do sledeće berbe, ali se ispostavilo da su sve do jedne bile crvljive i to mnogo, čak ni pitu od njih nije mogao da napravi.

Dositeja su tada često viđali kako šeta svojim imanjem i jadikuje:

"Церви, церви, што ми учињајше церви од моијех златнејшијех делишесјах, кудаде се даде моје благоједеније?"

-Brate Đorđe, jebeš bunu daj da se bacimo malo na biznis neki, šta misliš da počnemo da uvozimo krompir, a?

-Kojekude, neće to da prođe kod Srba, njima je dosta pasulj.

-Ma jes kurac i ti ne bi jebo Stanu kad bi mogo svaki dan da karaš samo ženu.
Daj da probamo, koji ti je, napravimo dobru reklamu, bacimo Veljka na bilborde kako jede čips, na njega navatamo ženskadiju. A za mušku populaciju, Vuku odradimo u fotošopu nogu, i napišemo slogan -od krtole raste vam ono dole...prolazi 100%.

A: „Bolje ti je, kad već ideš u Grčku tokom leta, da tamo kupiš zimsku jaknu, ne treba im to ni zimi, pa je jeftinije nego kod nas.“
B: „Hvala ti što si me prosvetlio. Da nisi ti možda reinkarnacija Dositeja Obradovića?“