Prosečan ljudski vek traje oko sedamdeset, do sedamdeset pet godina, i većina ljudi traži razne načine da živi što je moguće duže preko te granice. Svestan sam da svako voli da živi, ali to je ipak nerazumljivo iz jednog prostog razloga : ako produžiš sebi život za petnaest godina, to je petnaest godina provedenih u starosti, a ne u mladosti. A starost je teška i mučna : postaješ sve bolesniji i nesposobniji, čula polako otupe, i čini ti se da na tebe niko ne misli i da su te svi zaboravili. Sve više dragih ljudi umire, ostaješ sam, i postoji realna šansa da ćeš završiti u krevetu i da nećeš moći da brineš o sebi. Postaješ teret, i svakog dana moliš Boga da te primi da ne mučiš i sebe i druge..
Zar nije lepše provesti najbolje godine u veselju i radosti, iskorišćavajući svaki trenutak svoje mladosti na najbolji način, sa ljudima koje voliš, ispunjavjući snove - pa šta košta da košta? Za čega da se čuvamo?
Naravno da jeste!!!!!!