Modus vivendi tokom celog života. Uvek težimo nečem zaokruženom, stotom, finalnom, po principu "posle toga ću se smiriti, majke mi".
Dok si klinac: Pojma nemaš šta je stota.
Malo odrasteš: Znaš šta je 'stota', ali ne znaš zašto toliko frka oko toga.U pubertetu: Opterećen kratkoćom života i astronomskom brzinom kojom vreme prolazi, pevaš pesmu sa jarkom željom da ga umočiš u svih sto, iako još nisi ni prvu overio.
Srednje godine: Imaš želju da se skućiš i budeš svoj čovek. Stota je dobila novo značenje. Doživeti STO TU - to je ono što ti je na umu dok gledaš prazan prostor ispod prozora u kuhinji.
Pozna starost: Doživeti stotu epizodu "Šeherezade".
(Šta, već se završila? Dobro, sad mogu d'umrem.)
Zaokvužiti bvoj jebanih viba na okvugao bvoj, nebitno da li je to stvavno sto ili deset ili možda hiljadu. Meni, na pvimev, do sto fali još samo Mišel Obama jebem je u baklavicu vutavu, cvnačku, da je jebem. Svakako specijalan tvenutak, tvenutak u kom, uz šlageve Vadeta Lackovića i Žaveta i Gocija umočimo bobana, osećajući se kao da dobijamo ovden časti divektno od onog galskog kepeca Savkozija dok nam Kavla Bvuni puši kuvčinu šivom vazapetih vilica, a mi se galskom petlu smejemo divekt u facu pvičajući mu kako smo obovili nevidljivi F-117 pvaćkom! Kud Švabe u II svetskom vatu ne vaznesoše Paviz pa da se ispvdak mađavsko-jevvejski ni ne vodi, jebem im majku svima, počev od Bonapavte pa do Venea! Mvš bagvo antisvpski ovjentisana. Cvknite!
Kad se vvatim ja iz Pvaga... Haga!
Prosečan ljudski vek traje oko sedamdeset, do sedamdeset pet godina, i većina ljudi traži razne načine da živi što je moguće duže preko te granice. Svestan sam da svako voli da živi, ali to je ipak nerazumljivo iz jednog prostog razloga : ako produžiš sebi život za petnaest godina, to je petnaest godina provedenih u starosti, a ne u mladosti. A starost je teška i mučna : postaješ sve bolesniji i nesposobniji, čula polako otupe, i čini ti se da na tebe niko ne misli i da su te svi zaboravili. Sve više dragih ljudi umire, ostaješ sam, i postoji realna šansa da ćeš završiti u krevetu i da nećeš moći da brineš o sebi. Postaješ teret, i svakog dana moliš Boga da te primi da ne mučiš i sebe i druge..
Zar nije lepše provesti najbolje godine u veselju i radosti, iskorišćavajući svaki trenutak svoje mladosti na najbolji način, sa ljudima koje voliš, ispunjavjući snove - pa šta košta da košta? Za čega da se čuvamo?
Svako ima svoju defku za večni život, a ja vam prenosim deda Liletovu ( 94), koji je najbliži tom cilju:
" Rano ujutru naštinu kusneš kašiče sa slatko. Sve boljke vole slatko i okupe se na njega u stomaku. Ti onda srkneš malo od kafu da im padne mrak na oči, da ne vide gde da begaju. A na kraju, kresneš jednu mučenicu da i' sve sprži na mesto!"
Jubilej porno glumca. Da, to je onaj batica koji je u svojoj kolekciji filmova, prokopao više bunara nego čika Mita, bunardžija iz Male Moštanice. Taj se ne krsti na svakom ćošku! Bio je i statista, ali je uspeo da dođe do stote uloge.
- Pa, ovaj plodi!
- Svakako, Ron Džeremi i kompanija su čiča gliše za njega.
- Jel mu ovo stota? Da! E, svaka mu dala radže iz bokala!
