Kako mu (prez)ime samo kaže, doktor sa nežnim rukama, maestro svog doktorskog zanata. U suštini, milojević je svaki lekar koji jedini sme da ima pristup tvojoj kiti, mudima i slabinama, pa i rču, što da ne, a da posle toga ne popije fakturu lobanje. Sve zavisi kakva te muka snašla u datom trenutku. Nedao bog, lolo.

Кад је Бог стварао људе, подарио им је здравље, а Србима и здравље и Др. Милојевића, јербо немој да му се ми разболимо.
Замисли само, неки Енглез се једно јутро пробуди, прошириле му се вене. Куд ће, шта ће. Паника га обузела, возе га у хитну, доктор тамо предлаже хитну операцију. Енглез умире на операционом столу, ипак је операција била превише ризична.
Е сад, замисли једног Србина, ујутру се буди, види отекле му ноге, проширене вене. Лагано се довуче до фотеље, пребаци на Авалу/Пинк/Хепи и чека рекламно пропагандни програм, фино наручи Веногел/Веном итд.. испорука стиже у току дана, напаћени Србин се намаже по ногама и вене се повуку као да су лично виделе Др. Милојевића.
А да не причам о акнеинтесивформули због које су се све нежење из Ваљевског краја напокон ожениле.