makedonski naziv za bebu. Makedonci od davnina znaju da deciji 'plac' zapravo nije plac vec neartikulisani zvuci u pocetnoj fazi razvoja govora (ovo je sada, u ovoj informatickoj eri, kada je nauka u povoju, potvrdjeno nizom dugogodisnjih istrazivanja).
Samim tim, bebe ne placu (uglavnom), vec drece. Otuda i naziv drekavac koga su kasnije prihvatili i ostali slovenski narodi- bilo kao sinonim za bebu, bilo da su mu kasnije dodelili nova znacenja.

Navodno mitsko biće, ali živi u narodu i dan-danas. Javlja se iz dubina svoje tame, plašeći neuke i povodljive, one sa dobrim sluhom ali slabim vidom (one koji možda imaju i treće oko ali džaba im kad ne vide na ova dva). Penje im se na grbaču, primorava ih da ga nose kao bogomdani teret i da slušaju njegovu dreku. A dreči kao da ga kolju, kao da ga na komade rasturaju, kao da je čitava vasiona odlučila na njemu da iskali svoju nepravednu ćud. Dreči da naruši mir onih koji ga imaju, jer ga on nema - kažu izgubio ga je nepovratno, valjda jer je od onog nekrštenog soja. Svejedno. Šta god da ga je zadesilo (ili nije), on bez prestanka dreči da bi uplašio druge jer je on taj koji se neprestano „boji sebe, i strepi sam od svoje seni“. Dreči da ne bude više sam i nejak. I uplašen, tako uplašen.

Čupakabrin burazer od tetke.

Dete jednocifrenog uzrasta koje svojom upornom drekom kroz ulaz zgrade proizvodi jezu u ostalim stanarima.

Najčešće naseljava više spratove zgrada sa problematičnim liftovima.
U njima do punog izražaja dolazi Doplerov efekat zvuka koje stvara. Počinje od gornjeg praga čujnosti, prvo kao jezivo cviljenje čije poreklo ne možete da utvrdite pa se sitno nervirate, preko trenutka kad jasnije uvidjate šta ili ko se to dernja, pa do pune plućne bojne gotovosti kada dete dreči snagom jeretika u rukama Inkvizicije, i sve to amplificirano jekom koja ispunjava sve šupljine u prostoru i telu.

Uz svu dobru (zlo)volju, roditelji malog drekavca ne uspevaju da obuzdaju njegove napade histerije unutar zgrade, ili u startu dignu ruke i samo ga apatično opominju.

Биће остало из паганске словеске митологије заједно са вилама и вукодлацима. Већина људи први пут чује за њега када је на селу где га Стриц Милоје саветује да се не враћа кући кроз шуму од 00:00 до 03:00 јер ће се дотични попети на њега и јахати га до јутра. Заједничко за све ове приче је то што се господин или домаћин враћао са неког тулума (слава или свадба) па је успут срео дрекавца који га је вуцарао по шумама. Мада реална страна приче је да је дотични каснио кући и бесна жена га је већ чекала па ајде да каже да је разлог његовог кашњења Дрекавац, а не да је мртав пијан заспао у некој шуми, на камену који ће се испотавити да ту по причи Дрекавац обитава. Ипак и људи у селу који не верују у ову причу рећи ће вам да се боље клоните шумских путева у то доба ноћи.

Ono zbog čega Mica Trofrtaljka a.k.a. Teta Đana neće da uđe u tunel ;)

Mitsko biće iz staroslovenske mitologije. U drekavca se pretvara prosečna majka kad njenog sinčića mezimca dovedu mrtvog pijanog kući u 7 ujutru.

Čodovišno, ali ne golemo biće koje se je zauzelo bitnu poziciju u slovenskoj mitologiji. O njemu se zna jedna stvar sigurno - dreči tako jako i jezivo da se "ledi krv u žilama". Fizički izgled nije poznat u potpunosti jer žrtve napada s leđa i to noću i tako ih voza celu noć da bi sa pojavom zore pobegao.
Časopis "Treće Oko" (kako da mu ne poveruješ kada ima takav naziv?) je pre nekoliko godina objavio članak o Drekavcu u kojem je neki seljanin tvrdio da je Drekavac lociran u Drači (kod Kragujevca). Tu tvrdnju su podržale i njegove komšije i razni prijatelji.
Ali, Drekavac je najčešće izgovor neposlušnih muževa koji, uprkos zabrani njihovih supruga, odlaze u kafane i pijanče do fajronta, pa se onako uništeni zagube u nekoj šumi. Kad se probude i shvate da ne znaju tačno gde su, u potrazi za putom do kuće onako izgrebani i mamurni smisle da jedino ženama mogu da kažu da ih je napao Drekavac.

Lik iz filma "Lepa sela lepo gore".

Jebo mu ja mater

Старосрпско зло у малом, паклени јахач, створење које је измислило ношење на крке, и пре настанка ауто индустрије користила људе као такси возила...због његовог имена на уснама родитеља, деца су морала да науче да пишу,и да лежу у кревет у седам и десет.Е,па МУДО!
Госн. Дрекавац је измишљени створ, у сврху спашавања сопствене коже...универзални изговор нашег народа, претеча мртве бабе, гужве у саобраћају и пса који прождире папире...сви су знали да не постоји, али свима је било драго да имају на кога да се ослоне кад загусти.

mitska zivotinja nasih predjela, za koju je vecina nas cula iz copicevog romana "orlovi rano lete"

U ovom slučaju nema veze sa živim bićem (hvala Bogu)... To je gromoglasan prdež, retko kad smrdljiv, ispušten od strane muške osobe (uglavnom), i to isključivo pred muškim društvom... Služi za isticanje u društvu, i razbijanje oronule atmosfere, jer uglavnom posle ide smeh... Pravi, kvalitetni drekavac se odlikuje velikom dužinom trajanja i visokim zvučnim intenzitetom! Suprotno njemu se koristi tihomir koji se registruje nosom a ne ušima, i ima kasnije delovanje.

kao i drndac,davno izumrla endemska vrsta krznenih zivotinja slicna tasmanlijskom djavolu

Cula sam da se nalazi ispod kreveta a izlazi samo nocu.Takvim cudovistima se obicno plase mala deca da bi sto ranije isla na spavanje.

Vrlo jak i prodoran podrig.

Nevini gej koji prvi put dobija ''porciju''.

Čudovište nepoznatog izgleda