Osoba koju duže vreme viđaš, ali je ne primećuješ. U najboljem slučaju bi mogao da se okarakteriše kao poznanik. Gotovo apsolutni izopštenik iz društva, delom zbog karaktera, delom zbog sticaja okolnosti, delom dobrovoljno. U slučaju razgovora dužeg od dve rečenice crveni i zamuckuje.
Tokom školovanja nikad nije bio upisivan u dnevnik, jer niko ne bi primetio da ga nema, a na maturskoj ekskurziji je petnaest minuta ubeđivao razrednu da ide u njeno odeljenje.
Ukoliko se neko slučajno zajebe da Duha pozove na žurku, proslavu i sedeljku, ovaj će se prvom prilikom zabosti u prvi slobodni ćošak i čekati fajront. Duh se nakon adolescencije najčešće razvija u kul tipa, verskog fanatika, masovnog ubicu, neko mudo u sekti, ili, u najgorem slučaju, ostaje Duh.
- E, otkud ti MillllAlekssssDrag...
- Gojko.
- Pa desi Goksi brate, šaima? Nisam te video još od male mature, jebote.
- Išli smo zajedno u srednju.
- Aaaa, da. Nego, šta si se zabo tu, baš je ludilo žurka. Kad si doš'o, nisam te video?
- Ovo je moja gajba.
- Aaa, do jaja. E, slušaj, moram da idem, one ribidžone neće same da se smuvaju. Ae, uživaj.
- Ae.
Па сад, "познаје" је погрешан термин.
Чак га и његова кева више зна из виђења, него што га познаје. :)
u pravu si, baš sam pomislio na to kad sam ostavio komentar... da li ja poznajem nekog duha? :)
http://vukajlija.com/koji-sam-ja-luidji/224652 imam i ja slicnu...u principu...sve me opisuju :)
Мене је заправо ово индиректно инспирисало. Ти изгледа баш тешко подносиш бивање Духом, Славк0. :)
"Isprva decaka niko nije primecivao. Niko cak nije primecivao na da ga ne primecuje. Sedeo je negde u sredini ucionice. Nije mnogo odgovarao, sem ukoliko mu ne bi neposredno postavili pitanje, a cak i tada su mu odgovori bili kratki i lako su se zaboravljali, bezbojni: iscezavao je, iz svesti i iz secanja"
"Cak su i druga deca zaboravljala na njega. Ne i kada bi sedeo ispred njih: tada bi ga se secala. Ali cim bi im taj mali Ovens bio daleko od ociju, bio bi daleko i od svesti. Nisu razmisljali o njemu. Nisu ni morali. Kada bi neko pitao svu decu iz VIII-be da zazmure i navedu svih dvadeset i pet decaka i devojcica iz odeljenja, taj mali Ovens ne bi bio ni na jednom spisku. Njegovo prisustvo je bilo maltene avetinjsko"
"Iko je bio naviknut da ga ne vide, da obitava u senkama. Kada tudji pogledi oduvek sami naprosto prelaze preko vas, postajete i te kako svesni upiljenih ociju, svesni pogleda u svom pravcu, svesni tudje paznje. A kada vas umovi drugih ljudi gotovo i ne registruju kao zivo bice, onda upiranje prstiju u vas, uhodjenje... to samo po sebi privlaci paznju"
Nil Gejmen- "Knjiga o groblju"
+ :)
Koliko dojajna rečenica +++
lepo, lepo. svako poznaje bar jednog "Duha".