duša

Posle nekoliko silnih teorema o tome šta je duša na Vukajliji, konačno sam došao do sledećih zaklučaka u vezi nje :
-duša je energetski potpis nervnog sistema, što je nervni sistem razvijeniji veća količina energije se koristi za njen razvitak (zato valjda niko ne govori da li crvi imaju dušu, mada oni je verovatno imaju samo ne mogu da je mnogo razviju)
-što je duša razvijenija, razvija se i osećaj o stvarnosti, večna pitanja o tome ko smo mi, šta smo mi, koja nam je svrha, to ide u paru sa razvijenim nervnim sistemom - pa zbog toga ja ne viđam hobotnice ili ajkule kako filozofiraju o životu
-mašine nemaju dušu, ako bi je možda razvile, takođe bi razvile mogućnost da prkrše tri čuvena zakona Asimova, jer biće koje zna da razmišlja za sebe i da deluje svojom voljom, može bez problema da prekrši bilo koji zakon koji mu društvo ili okolina postavi (zbog toga večitu dilemu o razmišljanju nije pametno dati tvorevinama koje mogu da potencijalno jednom sofverskom greškom, odluče da je odgovor na sva njihova pitanja u tome da raznesu celo čovečanstvo nuklearkama)
-šta se dešava sa dušom kada telo umire nemam pojma, uz dužno poštovanje, ali jedina mogućnost da se to otkrije jeste da i ja sam umrem i odem da pitam nekoga k'o vodi posao oko njihovog preuzimanja ali onda neću moći da se vratim
-eh, da, i jedini način na koji može da se pristupi naučnoj temi šta je duša može samo na osnovu razmišljanja, duša je nešto što je naučno nemoguće izmeriti pa zato i njoj ne postoji nijedna nauka (i ne morate da podsećate na onaj čuveni eksperiment u kojem je onaj Amerikanac 1907. izmerio težinu jedanaest ljudi, a onda sačekao da umru od tuberkuloze i onda izmerio da svako od njih teži manje od 21 gram, jer iskreno ti ljudi su lako mogli da ispuste urin ili neku drugu telesnu tečnost usled umiranja pa zato je moglo da se zaključi da su lakši za određenu težinu)