Se nalazi negde u grlu.

Vitalan činilac iliti element našeg života koji držimo u svom posedu. Može biti opasno ako se ispusti.

Jedinica za merenje broja ljudi na svadbi

Фиктивни орган, који се налази, по веровању, одмах до душника. Е сад, у зависности од ситуације, може да сиђе у пете(у случају кад је субјект уплашен), а може да дође до носа(у случају исцрпљености)...
Душа је, уствари, изузетно стање духа које се не може најтачније описати речима.
Кажу, ако је имаш, да си човек који зна да цени туђе и своје моралне вредности, волиш да волиш, да помогнеш, да прашташ, да се дружиш. Па из тог разлога неког ближег, вољеног, драгог називамо својом душом(мада то све више прелази у курац).
Кад заболи, веома је незгодно. Хладан бол који изједа у грудима и против кога не можеш ништа, али баш ништа.
Душа не може бити лоше стање духа, коме је стање духа лоше, тај душу нема.
И поврх свега, она је изузетно миришљава ствар, јер мирише на чисто.

Масивно девојачко попрсје.

Новонастали флафичасти израз који је своју славу стекао путем разних друштвених мрежа.

Твитерашица га користи код зиљавог изјављивања љубави својој другарици исте карактерне особине са којом одржава још зиљавији држимо-се-за-мали-прст-док-шетамо однос и код показивања разних курчевих симпатија према мачкама, педерским кучићима и плишаним играчкама. То је, јелте, тако "ин" и има тежину свих, сада већ архаистичних, "аут" финих израза и епитета заједно.

Није то толико опасно и да се огуглати, али ако имаш киту и називаш себе мушкарцем, а "Душа" ти излети из уста, е онда је ситуација шкакљива. Неоспорно је да си дукатлија и да можда уз то имаш и бизарни фетиш да добијеш жешће батине шутирањем мартинкама у главу. Ал' добро, фетиш к'о фетиш и у неку руку нормалан, имајући у виду шта све постоји. Јапанка кења и пуста пеглу сестри близнакињи у уста док кева све то снима, нпр. Међутим, ако никог не називаш бубилијем и волиш топло пиче, оправдање ти је само да покушаваш Аздејковића натерати да се по први пут осећа мушкарчином.

Najobnovljiviji resurs u srpskom narodu.

Jedna mnogo vazna i krajnje neophodna stvar u zivotu
jer bez svega se moze ali bez duse se ne moze!
Dusa nas boli kad smo tuzni,moze da bude u nosu,
ranjena,stara,nova,prosta,tanana,topla,velika,mala,sitna,zaljubljena,romanticna,
i dobra i zla i crna i zlatna i medena i ledena.
Pitamo se gde ce nam dusa?Neko je dusa od coveka a nekom iz'es dusu.
A kad nas vise ne bude bilo to znaci da nas je dusa napustila.

Prvi organ koji su ljudi izmislili. Jeste da to niko nije video, ali to nema veze, tu je.

Nekakva čudna tvorevina koju niko nikad nije video, a ipak je mnogi smatraju za najlepšu, najukusniju i najbolje nešto na svetu.

Ако је тело хардвер, душа би онда била софтвер.

Deo čovekovog bića za koji se često naručuju pesme u kafani.

Ono što ljudi koriste kada hoće da opravdaju svoju slabost, lošu odluku ili, ne daj Bože, ubistvo ili prevaru. U njoj su smešteni svi mogući izgovori za loše raspoloženje, opis neke druge osobe ili pak samo prazninu.

Primarni organ osoba sa 70+ godina.

Obična roba na tržištu sudbine.

Crnjak, težina, dosada, smor, i sve to u samo jednoj riječi. Izraz potiče iz Crne Gore, stoga se i nije čuditi što samo jedan izraz opisuje sve te radnje, dusa nam je bila da koristimo sve te druge termine.

Posle nekoliko silnih teorema o tome šta je duša na Vukajliji, konačno sam došao do sledećih zaklučaka u vezi nje :
-duša je energetski potpis nervnog sistema, što je nervni sistem razvijeniji veća količina energije se koristi za njen razvitak (zato valjda niko ne govori da li crvi imaju dušu, mada oni je verovatno imaju samo ne mogu da je mnogo razviju)
-što je duša razvijenija, razvija se i osećaj o stvarnosti, večna pitanja o tome ko smo mi, šta smo mi, koja nam je svrha, to ide u paru sa razvijenim nervnim sistemom - pa zbog toga ja ne viđam hobotnice ili ajkule kako filozofiraju o životu
-mašine nemaju dušu, ako bi je možda razvile, takođe bi razvile mogućnost da prkrše tri čuvena zakona Asimova, jer biće koje zna da razmišlja za sebe i da deluje svojom voljom, može bez problema da prekrši bilo koji zakon koji mu društvo ili okolina postavi (zbog toga večitu dilemu o razmišljanju nije pametno dati tvorevinama koje mogu da potencijalno jednom sofverskom greškom, odluče da je odgovor na sva njihova pitanja u tome da raznesu celo čovečanstvo nuklearkama)
-šta se dešava sa dušom kada telo umire nemam pojma, uz dužno poštovanje, ali jedina mogućnost da se to otkrije jeste da i ja sam umrem i odem da pitam nekoga k'o vodi posao oko njihovog preuzimanja ali onda neću moći da se vratim
-eh, da, i jedini način na koji može da se pristupi naučnoj temi šta je duša može samo na osnovu razmišljanja, duša je nešto što je naučno nemoguće izmeriti pa zato i njoj ne postoji nijedna nauka (i ne morate da podsećate na onaj čuveni eksperiment u kojem je onaj Amerikanac 1907. izmerio težinu jedanaest ljudi, a onda sačekao da umru od tuberkuloze i onda izmerio da svako od njih teži manje od 21 gram, jer iskreno ti ljudi su lako mogli da ispuste urin ili neku drugu telesnu tečnost usled umiranja pa zato je moglo da se zaključi da su lakši za određenu težinu)

Beli dim čudnog oblika i mirisa koji kada izađe iz televizora on prestaje da radi.

Kažu da postoji, da je materijalna, da je stvar, da se nalazi u čoveku, da čovek bez nje nije čovek. I postoji. Ali često je teramo od sebe, i to svojom voljom. Najčešće posle velikih pijanki, posle povraćanja.