Sirovina međ' glasovima i stariji, nezgrapni i nedepilirani brat mekog č. Ovo niskofrekventno, džibersko slovo pogodno je kao armatura za budženje reči i izraza, posebno ličnih imena.
Dž samo isfizikališe šta treba, zabruji poput potmulog električnog pražnjenja i nastavi da čupi na dnu azbuke. Tako je u mogućnosti.
- I zborim vam, česnejši, zbilja mi je dosadilo da me Karačićem nazivaju, te reših da izmislim bukvu Dž. Uistinu zajebajnije zvuči sad, zar ne?
- Vaistinu.
----------------
- Džela, brate, idemo do Kindžosa po petarde, o'š sa nama?
- Neću, Slavdžo, kuvam neku khm.. boraniju.
- Adžadžadžadža!
Umalo da ruka sama krenula ka minusu, štaš kad nisam ljubitelj munze-srki fora, al' more ipak plus, jer si dobar dedžgo +
Eeee, dobit plus od Ađilnog i od Luksa na istoj definiciji... Lakše bilo Brusu Vilisu sakupiti 5 elemenata :D
Dž bre džebe!