Familija

(Слава коју Јелена није хтела да дочека кући јер је хтела у град да пије са ортакињама.)

Рођак Жића:-Јао Јело, како си порасла права си девојка! Права лепотица! Кад ће` да се удаш?

Јелена: Никад! Идем у Африку да се бринем о чопору горила! Кад је женско већ осуђено да проведе живот са мајмуном, бар може да бира о ком ће мајмуну да се стара! У себи:(е, сад кад сте ме зајебали да останем код куће нећу да се претварам да ми је драго што су дошли смор гости.)

Стара Мајка:-Јао дете што си таква!Па то је чика Жића. Зар га се не сећаш? Он има Драгутина и Зорицу. Јел` да да сте се лепо играли оног лета?

Јелена:Да сећам се....Зорица је направила питу од блата а Драгутин ме је натерао да је поједем. Баш је било лепо...

Стара мајка: Е каква си! Какви сте ви млади данас размажени, па ја сам у твојим годинама била удата и већ имала дете.

Јелена: То је ствар неодоговорности, а не озбиљности!

Чика Жића: Јес` вала има ту нешто.( сетно испушта дим од цигарете кроз пожутеле бркове)