Faze u odvikavanju od duvana

Уводна фаза - Пролог
Одлучио си да баталиш. Нема се, а мрзи те да моташ. Схватио си да сто и кусур динара које изгориш можеш у граду да попијеш у виду вопса. Уштекао си кутију са пар пљуга у фиоку где ти стоје чарапе, за не дај боже, не схватајући како је то први знак је твоје скидање једно обично свирање курцу. Убеђен си да имаш карактер и јебе ти се за жваке и фластере из апотеке, још и за то да бацаш паре.

"Дај да омиришем" фаза
Прошло је пар сати и пуши ти се. Осећаш чур из кухиње где баба ложи шпорет за гибаницу - пуши ти се још више. Одеш у дневни боравак у коме ћале гледа пренос Жељезничар - Војводина на СОС каналу из осамдесет и неке и псује државу, стрпљиво чекајући да запали црвени Бонд како би осетио жељени дим. Вратиш се собу и пустиш филм да ти прође време.

"Заузете руке" фаза
Већ грицкаш нокте. Заноктице ти изгледају к'о Бејрут за време рата и згрожен тим призором одлучиш да исте извадиш из уста и упослиш. Решиш да га измлатараш и на "Jуџизу" тражиш нашу Стоју. Патриотски, нема шта. Завршиш, опереш руке па правац Фејзбук и Топ11 да набавиш штопера јер имаш десетак токена. Још се држиш.

"Трансфер мисли" фаза
Самоконтрола све више мањка. Чини ти се да чујеш сопствена плућа како кукају за никотин к'о стара овца за своје јагње пред Божић. Нервозан си. Покушаваш да не размишљаш о томе, присећајући се дивљачке јебачине у Будимпешти на матурској и џи стринга који је она носила, ал' где је тршња ту су и пљуге које наступају после.

Последња фаза - Епилог
Не једе ти се јер се након оброка зна шта следује. Малаксао си, тресу ти се руке и облива те хладан зној. Отвараш фиоку, вадиш паклу са уцакленим очима и радошћу као да си угледао чек на милион долара. Узимаш, палиш, увучеш један дим и сватиш да си управо организовао свињокољ у Меки.