Arhaična igrica iz doba mojih tinejdžerskih dana, u kojoj je svaki igrač imao svoju "fotu" koja ga je predstavljala: kamenčić, papirić... Na pitanje: šta da radi ova "fota", neko bi zadao temu: ta "fota" neka... (uradi to i to).
Pamtim je po nepisanom pravilu koje je važilo za mene: nikada mi se nije dogodilo da me poljubi dečak koji mi se tada sviđao.
- Šta da radi ova "fota"?
- Ta "fota" neka poljubi Sanju.
Peđa ljubi Sanju.
- Šta da radi ova "fota"?
- Ta "fota" neka optrči tri kruga oko zgrade.
- Ja?!
Trčim, šta ću... :(
Društvena igra koja je zaboravljena od mlađih generacija. Postoje masne i ljubavne. Ako je više devojaka naravno igramo ljubavne, a ako je više muškaraca, koji su spremni na razne gluposti igramo masne.
Skupi se društvo, obično na neki rođendan, popije se koka kola i zabava kreće. Svi sednemo na pod a flašu od koka kole neko zavrti, obično je tu bila svađa ko će to uraditi. Čep pokaže na mene i sledi mi zadatak od druga/ drugarice (zavisi ko je zavrtio)... Pošto smo igrali ljubavne kažu mi da poljubim simpatiju. Ja tu kao neću, glupo mi, a ustvari želim da je poljubim... i tako opet u krug. Što se tiče masnih fota uglavnom su sledili zadaci kao na primer: popiti sok na eks, zazvoniti komšiji na vrata, baciti kesu vode preko terase, i još neke gluposti koje su nam padale na pamet.
Sad sretnem komšiju i pitam ga da li možda njegovo društvo igra tu igru, a on meni kaže da igraju tako što zadatke obavljaju preko fejsa. Ja pitam kako to, a on će pa pitam neku da li hoće vezu, napišem nekome nešto na zid, bocnem neku likušu, postavim neku sliku nekome na zid i čekamo komentare...
Eto toliko o ovoj igri koju si igrali i moji roditelji pre 40 godina.
