Arhaična igrica iz doba mojih tinejdžerskih dana, u kojoj je svaki igrač imao svoju "fotu" koja ga je predstavljala: kamenčić, papirić... Na pitanje: šta da radi ova "fota", neko bi zadao temu: ta "fota" neka... (uradi to i to).
Pamtim je po nepisanom pravilu koje je važilo za mene: nikada mi se nije dogodilo da me poljubi dečak koji mi se tada sviđao.
- Šta da radi ova "fota"?
- Ta "fota" neka poljubi Sanju.
Peđa ljubi Sanju.
- Šta da radi ova "fota"?
- Ta "fota" neka optrči tri kruga oko zgrade.
- Ja?!
Trčim, šta ću... :(
Неки пут је трчање боље. Ја сам једном морала да пољубим једног дечка који је стално био слинав. Фуј!