Ortak koji posle fizičkog, skidanjem čarape, svima pruža uvid u svoju maljavost po stopalima.
-Ma de je brate bio penal za vas, niste normalni... Onaj Borko moron ne može da ostane na nogama posle malo gurkanjai... :skida čarapu:
-Dobro Frodo, nije bio penal, samo nemoj da zoveš Gandalfa sad, jel' OK?
Batica koji ide nekud bez cilja. On samo hoda i hoda i hoda. A usput i smara. Drka kurčinu usput, sa gej drugrarom i gnomom. Jebeni FRODO!
Sinak gde si ti pošo?
Ne znam...
Koji si Frodo jebeni!
Nadrogirani lik koji luta po kraju. Prepoznaje se po krupnim zenicama koje su usmerene u neodređenom pravcu i glupostima koje priča.
A: Brate, eno ga Frodo.
B: Ide prema nama, pravi se da ga ne poznaješ!
F: Eeeee... Tebra, si video moj prsten?
B: Tvoj šta?
F: Beli prsten, napravio sam ga... Sad ne znam gde je...
A: Ne znam brate, pitaj Saurona, možda on zna.
F: Možda ga ukradoše oni zmajevi...
On čezne!
Celim svojim bićem! Nepoznata unutrašnja sila ga konstantno vuče ka prstenovanju svake devojke koja mu se učini kao ona prava!
Šta, koji kurac?! On je pokušaj Bosiljčića na izrazito šotrovačkom narečju, parira Petrarki po onom nivou šugave patetičnosti, propas' sveta!
On je osećajan!
Na kolenima je prosi prstenom njegove bake koji se prenosi generacijama u njegovoj lozi... Pita je "ono" pitanje...
Sada, on - pati!
Jadan dečkonja...
Do sledeće prave ljubavi...
Frodo: "Draga moja ljubljena, već smo mesec dana zajedno..."
Nesrećnica: "Da, dečko, o tome sam htela da porazg..."
Frodo: "Nemoj ništa reći, sve već vidim u tvojim očima predivnih morskih dubina!"
:kleči na laticama ruža, dok sveće obasjavaju sobu izlepljenu njenim posterima:
Frodo:
"Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoći tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim..."Nesrećnica: "Hoćeš da kažeš da si peder?!"
Frodo: "Ne, ne, pogrešni stihovi...! Nosih se mišlju da:Beatriče moja, ljubim te nežno,
Kao lišće kad u jesen pada,
Želim da te držim snažno,
Da li bi bila moja mlada?"Nesrećnica: "Budalo jedna, odjebi, došla sam da ti kažem da raskidamo zato što si odvratni patetični kreten i mesiš štrudlu bolje od moje keve!"
Frodo (pada na pod, savija se u grčevima šoka fazon epi-napada): "Ali... krhlj... draga... ja te volim, ne mogu... krhlj... bez tebe... Obećavam da ću... krhlj uraditi šta želiš... krhlj... popraviću i matu u školi...!"
Devojka sveže okićena vereničkim prstenom.
- Simo, vidimo se večeras kod mene?
- Važi, važi. Doći će i Sale.
- Sale? Je l' vodi Froda?
- Ne znam brate, da ga pitam?
- Ma mora, sad svuda idu zajedno... Aj' neka ih, al' kad ova moja bude videla prsten od 24 karata ima da viče maj prešs celo veče.
Miljenik svake učiteljice, mala pametnica (u nekim krajevima poznata i kao pčelica Maja), uvek spremna da sa svoja dva visoko podignuta prstića (onaj ko za takve humanoide nije dotle znao bi lako pomislio da ustvari pokušavaju da učiteljicama isteraju oči), ide paklenim jurišom u borbu u kojoj će pokazati svu svoju veštinu i znanje.
Veoma često precene ili sebe ili situaciju (ili oba), pa se tako nađu u nebranom grožđu koje najednom postane živo blato koje ih lagano usisava, Taj lagani ritam pojačava agoniju i osećaj bespomoćnosti, dok se klonulost duha proširuje na celo telo. Svaki pokret je težak kao da se golim rukama podiže džak od deset kila, svaka reč je toliko sporo izgovorena, da bi se i Entovi smorili, svaki uzdah je tako naporan, da se jedino stvori želja za bacanjem kašike.
Prvi ortak iz društva koji reši da stane na ludi kamen. Nosač prstena.
-Momci večeras standardno, birtija ?
- Mogli bi malo za promenu, negde gde ima i ženskog sveta.
- Ju vidi Froda što se pomamio, ćuti tu i raportiraj Jaci kad si se već okitio tim prstenom.
- Teško je to breme Seme, teško...
