fudbal

(sedam u poluprazan bus na drugoj stanici kad na sledećoj ulazi ortak iz osnovne koga nisam video duže vreme i seda pored mene):
JA - Oooooooooo, pa gde si matori, nisam te video sto godina...
On - E brate, evo. Šta ima, kako si mi?
JA - A ono, znaš, faks, ispiti, teretana, bleja... Šta ti radiš?
On - Evo brate, idem na šljaku pa posle gajbi da odmorim malo i uveče ono cirka do zore pa opet... Nego zovu me u vojsku, mamicu im njihovu. Znaš kad ću im odem!...
(...ovo ono, šatro gistro, kao, znaš, misim...)
(i kad u roku od 5 minuta se ispričamo sledi pauza)
...........................
JA - Dokle se voziš?
On - Do kraja, brate. Ti?
JA - Isto.
(Nastupa neprijatna tišina koju remeti tandrkanje motora. Šta sad?)
JA - E si gledao sinoć Ligu šampiona? Si video one rezultate? Znači neverujem...
On - U sine pukao sam na 3 tiketa na Mančestera. Ko dade onom portugalskom pederu da šutira penal mamicu mu...!
(Pričali smo do poslednje stanice :D)