Muzički stil koji je nametnuo davne 1996-e kantautor, Vlado Georgiev, po kome i nosi ime. Karakterišu ga izbedačene, napaćene, ljubavne pesme, koje imaju sličan takt, ritam, tekst, a neretko je razlika izmedju dve pesme u jednom udarcu u bubanj ili akordu, pri čemu se kao nuspojava javlja trenutni i ubitačni Deja Vu.
Posle pokretača ove muzičke sekte, Vlade, pojavilo se brdo sledbenika, kao što su: Bojan Marović, Sergej Ćetković, Saša Kovačević i dr.
Da se razumemo, medju svim tim klonovima od pesama mogu se pronaći neke koje su vredne slušanja i koje neće izazvati osećaj mučnine na prvu rimu.
Dobra stvar ovog muzičkog pravca je što je idealan za osvajanje ženskih srca, jer velika većina pripadnica lepšeg pola pada na "andjeoske" note ovih pesama.
A manifest je napisao R.A.S.M.C. : "Kako se zapravo pavi hit"
mene bi neko uz ta prokenjavanja mogao da pridobije, al' jedino ako, ne daj Bože, šlogiram i tome slično. mnogo, brate, veliko sviranje kurcu, ali doslovce! Doduše, možda sam ostarila u međuvremenu, 'a u moje vreme', za padanje u nesvest i tome slično, koristile su se neke druge pesmice-baladice... E sad, što bi oni 'teli da budu Ramazzotti, jbg. 'oću i ja da sam Belluci...
Ипак је Георгиев за ове остале КРАЉ, он барем пише песме, а ови су позери. +++