Dio grada gde slavne i bogate zvezde snimaju svoje spotove, pa mi obični klošari moramo da tražimo sebi neko drugo mjesto....

Omiljena reč svakog repera.

Deo grada sa veoma niskim, ako ne i najnižim, standardom života ispunjen ljudima koji su personifikacija tmurnog naselja u kome žive.
U pravom getu, cveta kriminal u svim oblicima, ali i kultura u svom najčistijem obliku. Usled velike koncentracije ljudi na tako malom mestu, osoba koja želi da uči i stvar će i učiti i stvarati. Umetnost rođena iz patnje, neredovnih obroka, odsustva poverenja, revolta prema sistemu koji kao jeftina espreso mašina prepoznaje i reaguje samo na ispeglanu novčanicu, ulične mudrosti i mladosti koja je prošla na betonskim stepenicama ispred zgrade.
Poetskom ironijom, geto je postala reč kojom se šakom i kapom razbacuju svi hip hoperi, bilo da jesu ili nisu potekli iz njega. Banalno sveden na nivo prošlog statsa nekog bilmeza sa sobom je povukao i stigmu legla SAMO I ISKLJUČIVO kriminalaca, derikoža i razbojnika. Niko ni ne pomišlja da u getu žive i pošteni ljudi, i da je njima najgore, jer su segregirani od društva zbog par rima još zelenog žutokljunca.

Dokaz koliki su crnci cigani. I to ne obični - nego bečki gastarbajteri.

One bogatije (sve lerdi do lerdija) krase zlatni zubi, zlatni spinersi (koja je poenta?!), opasne frizure, hidraulična kola-štrumpfete (dam-ti-dam, dam-ti-dam)... Tipičan govor, očekivane teme (ass, nigga, bitch), posla bez.

Oni siromašni, pošto nečim moraju da se rade, pribegavaju najčeće lepku. Oni nisu kao oni bečki, oni su kao ovi naši domaći. Takodje posla bez. Ako napreduju u karijeri dilera, koje je jedino zanimanje koje dolazi u obzir, to je kao kad domaći ganci ode u Beč, pa se vrati da poljubi rodnu grudu i puca na Božić.