Geto

Deo grada sa veoma niskim, ako ne i najnižim, standardom života ispunjen ljudima koji su personifikacija tmurnog naselja u kome žive.
U pravom getu, cveta kriminal u svim oblicima, ali i kultura u svom najčistijem obliku. Usled velike koncentracije ljudi na tako malom mestu, osoba koja želi da uči i stvar će i učiti i stvarati. Umetnost rođena iz patnje, neredovnih obroka, odsustva poverenja, revolta prema sistemu koji kao jeftina espreso mašina prepoznaje i reaguje samo na ispeglanu novčanicu, ulične mudrosti i mladosti koja je prošla na betonskim stepenicama ispred zgrade.
Poetskom ironijom, geto je postala reč kojom se šakom i kapom razbacuju svi hip hoperi, bilo da jesu ili nisu potekli iz njega. Banalno sveden na nivo prošlog statsa nekog bilmeza sa sobom je povukao i stigmu legla SAMO I ISKLJUČIVO kriminalaca, derikoža i razbojnika. Niko ni ne pomišlja da u getu žive i pošteni ljudi, i da je njima najgore, jer su segregirani od društva zbog par rima još zelenog žutokljunca.