Gligovdan

ili "idiotski dan". Dešava se s vremena na vreme. Nazvan verovatno po nekom Gligoriju iz nepoznatih razloga, možda baš zbog tog Gligorija.

Ustaješ iz kreveta u ponedeljak ujutro, sat si snuzovao deset puta i kasniš. Provizorno odbiješ krmelje, uredno svim ukućanima kažeš dobro jutro.

- Dobro jutro svima.
- Dobro jutro, Gligorije.

Ti se ne zoveš Gligorije.

- Koji Gligorije?
- Pa ti, Gligorije.

Izlaziš iz kuće vrteći glavom i ideš na posao/u školu/u pičku materinu. Na ulici se ljudi okreću za tobom. Čuješ njihov šapat: "Gligorije... Gligorije..." Kakav Gligorije koji krasnodar? U punom autobusu ti ustaju ljudi da sedneš i bojažljivo te gledaju. "Gligorije!" Deca počinju da plaču. Kontrolor se mršti ali ne sme da ti kaže da izađeš, sam skontaš i izađeš. Usput nailaziš na svoju devojku, koja te gleda zgađeno vrisne: "Gligorije, fuj!" i pobegne. Stižeš na posao odakle te izbacuju.

- Zašto?!
- Mi smo ozbiljna firma! Ne treba nam neki Gligorije!

Sediš u parku kao Mita Pantić. Prolaznici te gledaju, neki sažaljivo, neki zabezeknuto. Svi kažu samo jedno: "Gligorije". Prilazi ti neki čikica sa šahovskom tablom pod miškom.

- Jeste li za partiju, Gligorije? Mogu li da Vas zovem "Glišo"?
- Ama kakav Gligorije, čoveče?
- Pa vi, mladiću.
- A po čemu to?!
- Pa piše Vam na čelu da ste Gligorije.
- MA KAKAV GLIGORIJE? ŠTA TO ZNAČI GLIGORIJE?!
- Ne, stvarno Vam piše na čelu. Govnetom.

Rimovano naravoučenije: Piješ vinjak, a gladan - sutradan je Gligovdan.