Griz, naizgled prosta i seljacka hrana, bio je jedan od nasih najdrazih decijih obroka. Secam se da smo igrali fudbal ili izmedju dve vatre, bilo je i nekih decijih svadja, ali cim je necija keva sa prozora viknula: "Deco ajde na uzinu, kuvala sam griza!" mi smo zaboravljali na sve i odmah se nacrtali u kuhinji doticne gospodje. Ne bitno da li je bila moja, Gagijeva, Dusanova ili necija treca mama, jeli smo tu belu sirotijnsku delikatesu bar jednom nedeljno i druzili se svako vece. Mi smo voleli da ga jedemo sa neskvikom, a ako ga nije bilo (a uglavnom nije), stavljali smo malo cimeta na vrh. Onda jos casu mleka pa opet na fudbal! Eh vraca uspomene.
kad kazem sirotinjska mislim na veoma prostu hranu, jeftinu, jer sve sto ti treba za ovo je griz, mleko i secer po ukusu. I da, cimet za kraj :)
ova definicija je veoma, ali veoma dobra. dobro napisani, ni predugačka ni prekratka, još si i sasvim dobro uklopio imena ortaka iz detinjstva u celu priču - svaka čast. palac gore.
8-D