Igra fudbal, šutne loptu, dâ gol, i onda trči po terenu sav srećan i viče : Neeeeeeeeeee ...
Starinski sleng za ljude koji su držali radnju, jer dok su se naši bavili proizvodnjom agrarnih proizvoda i klanjem osmanlijskih/mađarskih/mletačkih/austrijskih trupa, Grci su uglavnom otvarali trgovine po gradovima, te se naziv preneo i na naše ljude koji su se bavili time.
(Nikola Altomanović i Sanko Miltenović piju vino u "Taverni Vojinović" u predvečernje sate)
Nikola: I tako, moj dobri Sanko, sad kad pobedismo Goislavu (Nikolina strina od koje je on oteo posede pošto joj je umro moži koji je posede oduzeo Nikoli dok je još bio maloletan, kobjasn autora), šta ćemo dalje da osvajamo?
Sanko: Dubrovnik.
Nikola: Ja čoveka, šta si zapeo za taj Dubrovnik više, k'o da je jedini grad na ovom svetu!
Sanko: Ja kažem, ako mene pitaš, idemo na Dubrovnik.
Nikola: Aman čoveče, zbog jednog grada u kom ljudi moraju da pređu granicu kad im uplove brodovi da bi gosti stali unutra ti 'oćeš da nas uvališ u rat protiv Mađara, Venecije i bog zna još koga!
Sanko: Ama ja ti kažem, ja l' idemo na Dubrovnik, ja l' me ne pitaj.
Nikola: Ma id' u kurac, naš'o sam i ja koga ću da pitam za savet. Nego k'o je ona pičoka tamo na ulici?
Sanko: Auf, na gadnu si se ribu namerio, njen je ćale grk, ima radnje od Dubrovnika do Zvečana, a velik k'o Srđ-brdo.
Nikola: Reci ti meni, je l' ti sanjaš taj Dubrovnik noću, jeb'o te on?
Sanko: Jašta.
Nikola: E do kurca, i ja sam naš'o koga ću uzeti za vazala. Nego 'de je taj Grk, 'de mu je radnja?
Sanko: Ma kakva radnja, eno ti ga čovek na ulici, onaj s bundom od međeda.
Nikola: Pajsad kako Nikola uspostavlja korektne odnose s braćom Grcima.
Sanko: Ali, kad kažem "grk", ne mislim na....
Nikola: Ma ćut' tu i gledaj.
(Nikola prilazi grku)
Nikola: Ooo, kalimera, kalimera, adelfi, serbi ke elini adelfia ortodoksia, Paralija, Olimpik bič, PAOKARA, PAOKARA!
grk: A?
Sanko: (sebi u bradu) Jaooo kakav je dunđer ovaj Nikola, majko moja, je l' ovo moguće?
Nikola: Ee, Tesaloniki, Egeja, ♫ oOoO PAOKARA, eho trela me sto mjalo, opu kena pezis pada ta sa kolutooo, jasena ta petano ke ja sena ♫
grk: Je li, mali, ti to mene malo podjebavaš, a?
Nikola: Ooo, vi govorite srpski? Kako dole kod Vas u Solunu, je l' još PAOK dere, a?
grk: Slušaj ti mene, mali, kao prvo ja sam član uprave Olimpijakosa, kao drugo ako li mi budeš još reč rek'o na grčkom, ima da te u'vatim za te tvoje nožice, odnesem te gore uz Leutar, pa da te odatle bačim pravo na Gradsku vijećnicu u Dubrovniku, ščuo? Ajd' sad kuš tamo!
(Nikola se vraća za sto)
Sanko: Je l' ja tebi reko' lepo da to nije taj grk na kog ti misliš?
Nikola: Ma ćut' tu.
Sanko: A i da te bacio u Vijećnicu, vidiš to ne bi bilo loše, onda bi proglasili unutrašnju uzbunu u Dubrovniku, taman bi ih mi sjebali spolja.
Nikola: MORE DA SE JEBETE VIŠE I TI I DUBROVNIK, MARŠ ODAVLEN DOK TE NISAM SARANIO NA LICU MESTA!
