
Старински сленг за људе који су држали радњу, јер док су се наши бавили производњом аграрних производа и клањем османлијских/мађарских/млетачких/аустријских трупа, Грци су углавном отварали трговине по градовима, те се назив пренео и на наше људе који су се бавили тиме.
(Никола Алтомановић и Санко Милтеновић пију вино у "Таверни Војиновић" у предвечерње сате)
Никола: И тако, мој добри Санко, сад кад победисмо Гоиславу (Николина стрина од које је он отео поседе пошто јој је умро можи који је поседе одузео Николи док је још био малолетан, кобјасн аутора), шта ћемо даље да освајамо?
Санко: Дубровник.
Никола: Ја човека, шта си запео за тај Дубровник више, к'о да је једини град на овом свету!
Санко: Ја кажем, ако мене питаш, идемо на Дубровник.
Никола: Аман човече, због једног града у ком људи морају да пређу границу кад им уплове бродови да би гости стали унутра ти 'оћеш да нас увалиш у рат против Мађара, Венеције и бог зна још кога!
Санко: Ама ја ти кажем, ја л' идемо на Дубровник, ја л' ме не питај.
Никола: Ма ид' у курац, наш'о сам и ја кога ћу да питам за савет. Него к'о је она пичока тамо на улици?
Санко: Ауф, на гадну си се рибу намерио, њен је ћале грк, има радње од Дубровника до Звечана, а велик к'о Срђ-брдо.
Никола: Реци ти мени, је л' ти сањаш тај Дубровник ноћу, јеб'о те он?
Санко: Јашта.
Никола: Е до курца, и ја сам наш'о кога ћу узети за вазала. Него 'де је тај Грк, 'де му је радња?
Санко: Ма каква радња, ено ти га човек на улици, онај с бундом од међеда.
Никола: Пајсад како Никола успоставља коректне односе с браћом Грцима.
Санко: Али, кад кажем "грк", не мислим на....
Никола: Ма ћут' ту и гледај.
(Никола прилази грку)
Никола: Ооо, калимера, калимера, аделфи, серби ке елини аделфиа ортодоксиа, Паралија, Олимпик бич, ПАОКАРА, ПАОКАРА!
грк: А?
Санко: (себи у браду) Јаооо какав је дунђер овај Никола, мајко моја, је л' ово могуће?
Никола: Ее, Тесалоники, Егеја, ♫ oОoО ПАОКАРА, ехо трела ме сто мјало, опу кена пезис пада та са колутооо, јасена та петано ке ја сена ♫
грк: Је ли, мали, ти то мене мало подјебаваш, а?
Никола: Ооо, ви говорите српски? Како доле код Вас у Солуну, је л' још ПАОК дере, а?
грк: Слушај ти мене, мали, као прво ја сам члан управе Олимпијакоса, као друго ако ли ми будеш још реч рек'о на грчком, има да те у'ватим за те твоје ножице, однесем те горе уз Леутар, па да те одатле бачим право на Градску вијећницу у Дубровнику, шчуо? Ајд' сад куш тамо!
(Никола се враћа за сто)
Санко: Је л' ја теби реко' лепо да то није тај грк на ког ти мислиш?
Никола: Ма ћут' ту.
Санко: А и да те бацио у Вијећницу, видиш то не би било лоше, онда би прогласили унутрашњу узбуну у Дубровнику, таман би их ми сјебали споља.
Никола: МОРЕ ДА СЕ ЈЕБЕТЕ ВИШЕ И ТИ И ДУБРОВНИК, МАРШ ОДАВЛЕН ДОК ТЕ НИСАМ САРАНИО НА ЛИЦУ МЕСТА!
Bez ikakve pompe, Vukajlija se pojavila tokom ove godine i zabilježila skoro deset hiljada rječi u rječniku žargona koje su definisali sami posjetioci. Uzimajući za ime učestalu grešku u govoru kad ljudi zapravo žele da kažu Vujaklija, stvorena je zajednica stvaraoca slenga srpskog jezika i mjesto na kojem posjetioci treniraju svoju kreativnost. Ovaj kreativni ventil vas samo tako usisa i očas posla možete da izgubite sate vremena čitajući duhovite opaske kojim su definisani brojni izrazi iz popularne kulture i govora. Pozicionirajući se između ozbiljnih sajtova kao što su "Metak" i "Vokabular" na jednoj, i zabavnih "Srbovanje", "Kobaja Grande" na drugoj strani, Vukajlija je dokazala da famozni "user-created content" (sadržaj kreiran od strane korisnika) može sasvim lijepo da zaživi i na ovim prostorima. Ovogodišnja nagrada za najbolji sajt prema izboru Biznisbloga odlazi ovom istinskom Web 2.0 projektu kojem u definicijama nije izmakla ni domaća blogosfera!
Biznisblog · 26. Decembar 2007.
Leutar, nego šta! +
Поцетијо ме Дучић лоло
dobro i carski
+++
Као и увек.
Super ti ovo. +
Фала, људи.