Poslušni građanin Beograda koji strpljivo čeka svoj prevoz koji po običaju kasni petnaestak minuta. Kada napokon stigne, GSP goveče kulturno stane u red, ulazi u svoj prevoz isključivo na prednja ili zadnja vrata, uzima svoju plastičnu i voljenu karticu iz torbe i pokazuje je aparatu koji zna da kaže samo PIP, a ponekad i da izgovori ime sledeće stanice. Kada GSP goveče pokaže svoju karticu aparatu koji kaže PIP polako je vraća na svoje mesto u torbu i povlači se dublje u prevoz kako bi omogućilo sledećem GSP govečetu da uđe i da pokaže svoju plastičnu i voljenu karticu aparatu koji kaže PIP. GSP goveče pronalazi svoje mesto gde će stajati narednih desetak stanica dok ne treba da siđe, a zatim će se polako uputiti ka srednjim vratima koja su predviđena za izlaz. Kad prevoz bude stao, GSP goveče će izaći iz prevoza, ali će ga najverovatnije na izlazu odgurnuti/zgaziti/šutnuti GSP rogonja(ovaj pojam će biti objašnjen nekom drugom prilikom). Na kraju će GSP goveče biti srećno i zadovoljno što je uspelo da dođe živo i zdravo na svoje odredište i na sva usta će hvaliti modernu tehnologiju koja je napokon uvedena kod nas i biće zahvalno što smo sve bliži toj divnoj Evropi.
Oko vrata ne nosi zvono kao obično goveče nego o vrat obično ima okačenu Bus Plus karticu koju ponosito pokazuje drugima i tako dokazuje da je član velikog GSP stada.
MU...
