S početkom dva'es prvog veka i masovnog korišćenja mobilnih telefona stigao nam je i ovaj genijalni izum nekog još genijalnijeg lika iz Telekom Srbije. Kako bi se prekratilo vreme čekanja na ostvarenje poziva, tj. dok se ti, napržena konjina koja je kupila telefon i sad je neko mudo javi, omogućeno je postaviti pesmu po ličnom izboru koja će da svira i para uši jadnom pozivaocu. Jest' da se ovo sviranje plaćalo đavo i po mesečno, bilo je kul imati. Jedina prednost halo tona je u tome što govori mnogo više o osobi koju pozivamo nego sve reči sveta, te čuva dragoceno vreme koje bi bilo protraćeno na dalje upoznavanje.
Žarko: Ona je boginja! Njena inteligencija je nadljudska! Njen vokabular sadrži najmilije, najdubokoumnije i najslađe reči što čovek može imati!
Čmarko: Sereš, brate... Pričaj, sise, dupe?
Žarko: Ne! Ona nije takva! Ona je božanstvo! Njene oči sjaje poput svetionika u 'ladnoj zimskoj noći na Jadranu... Njenu belu kožu su lično anđeli tkali... Njeni rumeni obrazi su zrele jagode... Njena crna kosa je dar s neba, samo meni poslata...
Čmarko: Ma da, njeno govno ne smrdi... 'Aj' zovi tu Snežanu sa sedam patuljastih anđela, ak' je taki anđeo, taman prababu da mi pozdravi tamo na nebu.
Žarko kuca broj... Iz telefona izlaze zvukovi nalik na klanje tek rođenih mačića.
,,To je ona slatka mala
koja zivi od skandala
Svakog drugog, treceg dana
njena naslovna je strana''Čmarko: E, jebeš ga...
