Prijava · Registracija
33 : 2
16 em plus     16 em minus
34 : 2
33 : 3

Od čega ćete da živite

Partibrejkersko pitanje koje ti sledi, ako još nisi postao čovek, a planiraš da se upustiš u nešto veliko, ili napraviš neku glupost. Nije sve u ljubavi, ima nešto i u lovi.

- Mama, tata, ženim se.
- Protiv koga?
- Pa protiv Maje, pobogu ćale! Pa pet godina smo zajedno.
- Kuku! Pa od čega ćete da živite vas dva večita studenta?
- Troje!
- Kako sad troje? Nećeš valjda dve žene k'o arapi?
- Ma ne, nije to.
- Nego ćeš sa još nekim mužjakom da je deliš? Pa da te se odreknem preko novina...
- Ma dete nam je na putu.
- Pa to dete će po rođenju imati više mozga od vas dvoje, vidim ja.

41 : 6
16 em plus     16 em minus
42 : 6
41 : 7

Postati covek

Po Darvinu kad je čovek postao od majmuna, valjda će jednog dana od svih nas.
Naravno, postoji mnogo stvari koje te vode u taj svet odraslih ljudi..
Prvi koitus, ključevi od kola, prva plata, žena, deca, shvatanje da keva ipak najbolje kuva.
Ali kad se to dešava?
Dešava se posle dve godine biroa koje dolaze posle 4 do 6 godina fakulteta,
koji jopet dolaze nakon srednje itd. Znači sa 30, ljudi postajemo sa 30 leta gospodnjih (+-5godina).
Ali šta je sa onim likom kojeg se sećaš iz šestog razreda. Došao je kod vas na početku godine, pukao peti, nije ga volela ova iz fizike, matematika takođe nije išla.. Bio je faca uvek, stariji od svih vas, bio živahan da ne kažem BREzobrazano-nemiran. Završio nekako sa vama, nije otišao na prijemni. Ćale mu varioc, svršio neki kurs, sa 16 počeo da radi ko ćala u radionici(život ga naterao). Sa 20 je već gurao kolica sa jednim detetom pa sa drugim, a kad si ti napunio 30 i krenuo da častiš drugove jerbo je legla prva plata(ipak je to onaj osećaj samostalno zarađenih prvih para u životu) valja se proslaviti zar ne? A on? On je jurio udžbenike za peti razred osnovne klinki i drugi osnovne klincu..
Kada je on postao čovek?

-Evo sine, sad si postao čovek, emancipovan, nek ti je nazdravlje, od sad ti plaćaš račune, uspeo si u životu, imaš tu malu, jednog dana i unuke da nunam na koleno, dogodine ako ne pre...

88 : 8
16 em plus     16 em minus
89 : 8
88 : 9

Ljubodrag Duci Simonović

Borac protiv kapitalizma. Borac protiv olimpizma. Borac za jedan novi svet (namerno ne kažem bolji, jer bi to značilo da je i ovaj dobar). Neki kažu i borac protiv vetrenjača.
Duci je u javnosti poznat kao jedan od najboljih košarkaša sveta i kao čovek koji 1972, napušta olimpijski tim iz protesta. Svi su se dogovorili da napuste igre jer su bili prevareni, nepravedno izgubivši trku za zlato od strane nadopingovanog autsajdera Puerto Rica (za koga je utvrdjeno da su barem dvojica igraca bili dopingirani a FIBA nije poništila utakmicu!). Igrači se dogovorili da svi napuste ove i inače vrlo dramatične igre medjutim jedino je Duci imao obraza da održi datu reč.
Nakon sportske krarijere, intelektualno se izgrađuje, postaje magistar pravnih nauka (nije doktorirao zbog smrti mentora), doktor filozofskih nauka i “prećutno”, doktor iz oblasti sporta i fizičkog vaspitanja, kažem prećutno, zbog ideja koje bi dovele u pitanje instituciju koja bi mu izdala tu titulu. Počinje kritički pisati o degeneraciji modernog, posebno olimpijskog sporta gde su nečasne igre, doping, laži i pohlepa (ne samo politika!), nažalost odavana neizbežne pratilje (sve besmislenijih) Igara. Poznat je dr Simonovic možda jos više po svojoj izvrsnoj knjizi "Pobuna robota". Teza je da je sport kakav je danas zapravo igra drogiranih robota i prljavog novca i kao takav nema apsolutno nikakvih veza s izvornim antičkim načelima, a vrlo malo sa moralnim ili ljudskim vrednostima.

Napominjem da je Duci počeo sa kritikom sporta još davne 81 godine i još od tada biva proganjan, tako da svima bude jasno kada je u pitanju njegova politička obojenost. Za njega bi se moglo reći da je čovek bez “dlake na jeziku” ili što će reći u maniru urbanih tekovina, on “naziva stvari pravim imenom”, ne želeći ni izbliza da ga stavim pored tih “urbanih” likova koji se vrzmaju po političkoj sceni

Da kažemo nešto i o Ducijevom načinu obraćanja. Mnogi kritikuju njegovu isključivost i izvesnu dozu agresije pri iznošenju argumenata, mnogi se i uvrede pritom, ali ja bih to opisao ovako. U društvu gde svi okreću glavu, gde su svi pomireni sa sudbinom, gde svi zatvaraju oči i uši pred istinom čovek mora glasnije da priča da bi ga čuli i da bi se prenuli iz kolotečine kojoj se svi mi u većini prepuštamo…

Duci je velika ljudina i rodoljub,nepotkupljiv,ostao dosledan sebi i to mu "glavešine" nikada nisu oprostile.I danas je zabranjen,na većini medija.

Kome ćemo verovati na kraju? Duciju, koji je zdravlje žrtvovao sportu a dušu, po cenu sopstvenog siromaštva, istini i pravdi, ili našim političarima koji svoju navodnu borbu za našu stvar naplaćuju debelim bankovnim računima…? Mislim da nema dileme.

Ko je na kraju Duci Simonović?

Ludak ili genije?

Pesimista ili vizionar?

Don Kihot ili pravednik?

Fašista ili čovekoljubac?

Odlučite sami…

36 : 3
16 em plus     16 em minus
37 : 3
36 : 4

Živci kao konopci

Preduslov za rešavanje naizgled nerešivog i dug život.

- Stigli nam neki računi sa kamatom od pre dve godine, jaoj, ja se živa pojedoh, a on uze pivo i ode da gleda utakmicu. E, taj čovek će da živi sto godina, ima bre živce ko konopce!

127 : 7
16 em plus     16 em minus
128 : 7
127 : 8

Kradem kad ima ...

Zaostavština iz komunističkog vremena kad su radnici masovno iz fabričkih krugova iznosili (čitaj - krali) svakojake potrebne i nepotrebne stvari u nadi da će im nekad zatrebati za ličnu upotrebu i korist. Tako sad, svako od nas u svom podrumu može naći totalno sumanute delove nečega za šta nema pojma čemu mogu služiti. Tu su zatvarači kalašnjikova, ulja za transformatore u kanticama (veoma otrovno), vratila elektromotora, katodne cevi televizora, razne glodalice u delovima koje ni najbolji majstori ne mogu sklopiti jer su iznošene u delovima, topovi rentgen aparata, sočiva optičkih nišana, kade za galvanizovanje i šta ti sve ne. Naravno, sve je rađeno pod devizom: "Nosim kad i šta ima, a ne dal' mi treba"

Mile varioc: Alo, Rašo, gde nosiš taj ventil kotla?

Raša ložač: Pa kući, Mile.

Mile varioc: Pa šta će ti to?

Raša ložač: Ma ne treba mi, ali pogledaj kako je dobro gvožđe, potrebaće za neki kurac, stavim ja to u podrum i neka čuči .. ne uzimam kad mi treba, nego kad ima, moj Mile ...

65 : 3
16 em plus     16 em minus
66 : 3
65 : 4

IT sektor

Čita se kao aj-ti sektor, ali u našim krajevima sa potpuno drugačijim značenjem.
Umesto specijalnosti u sektoru informacionih tehnologija, svoje znanje najviše pokazuju u aj ti delu.

E, dečko, aj ti da mi izvučeš papir iz štampača!
Aj ti da mi popraviš miša!
E, nešto sam sjebao komp kod kuće, aj ti da svratiš do mene posle posla...
Aj ti da zameniš sijalicu....
E, nešto sam izgubio na ekranu, aj ti da mi to vratiš.
Auuuuu, nešto pišti, aj ti dođi da to vidiš.

A kao akademski građani, tako bi rado rekli - 'konju, izvuci sam papir', 'kokoško glupa, ubodi ga', 'daj mi 20EUR pa ćemo da pričamo', 'a da ti meni....', 'upali monitor, imbecilu' , 'kravo, skloni tašnu sa tastature kad pališ računar'....

ali ne, oni su fini, oni su naš 'Aj ti' sektor

63 : 15
16 em plus     16 em minus
64 : 15
63 : 16

x puta

x puta je isto što i mnogo puta

x puta sam ti rekao...

163 : 16
16 em plus     16 em minus
164 : 16
163 : 17

Dodirnuti dno

Konačno naći oslonac za odbacivanje.

69 : 14
16 em plus     16 em minus
70 : 14
69 : 15

Telefonanisati

Drkati jebeni telefon ceo jebeni dan i noć dok ne nestane baterije a onda ga turiti na punjač pa opet drkati ga majku mu jebem da mu jebem.

MILUNKA ! Silazi sa tog telefona majku mu pa Milica ti ždere pesak pola sata, najede se kerećih govana nije ni čudo što neće da ruča ko čovek.

821 : 77
16 em plus     16 em minus
822 : 77
821 : 78

Ženski problemi

Najbolji izgovor za sve devojke da ne rade fizičko zato što su "dobile". Nažalost, muškarci nemaju takvih problema.

Profesor - Ivana, što ne radiš fizičko?
Ivana - Ženski problemi...
Profesor - Aha, dobro. A ti Markovićka?
Markovićka - Isto...
Profesor - Markovićka pobogu! Pa koliko to već traje? Isto je bilo i prošle nedelje!
Markovićka - (objašnjavanje problematične situacije uz povremeno jecanje)
Profesor - Okej... Miloše???
Miloš - Muški problemi!!!
Profesor - Kakvi su sad to problemi?
Neko iz pozadine - Tesne gaće!
Profesor - Neopravdani obojica!