Prijava · Registracija
56 : 1
16 em plus     16 em minus
57 : 1
56 : 2

To se u mom selu zove...

Fraza posle koje stvari nazovemo pravim imenom, bez uvijanja i političke korektnosti, kako bi to i naši stari uradili.

Unuka: Vidi, bako, uradila sam pirsing na nosu.
Baka: Ne znam ti ja, dete, šta ti je taj "pising", al' to se u mom selu zove brnjica...
.......................
A: Sutra mi dolazi rođak iz Beograda, pa će sa nama u grad.
B: Onaj peder?
A: Nije, bre, on peder, samo je malo feminiziran.
B: To se u mom selu zove peder.
................
C: Pazi!!! Sešćeš mi na Rikija, seljačino!
B: Šta je Riki?
C: Moj pas, vidiš kako se trese sad od straha.
B: U mom selu to se zove pacov...

64 : 6
16 em plus     16 em minus
65 : 6
64 : 7

Ker laje na popa a da neće na čovjeka

Arhaizam koji se koristio da bi se opisao čovjek koji baš i ne koristi birane riječi. Svakome odbrusi, svakome je u stanju reći u brk pa čak i sveštenom licu, pritom ne birajući riječi.

Neka si ti komšo stariji od mene ali za to istresanje pepeljare u moje dvorište, napuši mi se kurca kvalitetna.
- cccc, ker laje na popa a da neće na čovjeka. Jebo li te ko te nauči tako.

39 : 9
16 em plus     16 em minus
40 : 9
39 : 10

Čortana

Izuzetno dosadna ženska osoba. Pa analogiji sa famoznom pomoćnicom na Windows-u.
Samo nešto zapitkuje, u sve bi da se meša, upada bez kucanja, prekida te usred drkanja, preljubazna je i nesnosna.

- Oćeš ratluk beli ili žuti da izvadim, Dragašine?
- Svejedno.
- Žuti je sorasima, ali ovaj beli malo tvrđi onako pod zubima.
- Uzmi koji oćeš.
- Oćeš Večernje novosti da ti dodam?
- Ne treba, imam.
- Da li si siguran?
- DA.
- Pišu da Zlata Petrović ima novog momka iz Vukojebišta, pa to nam komšija, je li znaš koji je, bratanac od onog limara što se obesio o oskorušu.
- Joj.
- Oćeš da ti uključim malo tranzistor?
- DAJ BRE PUSTI ME DA SEREM VIŠE, ČORTANA!
- Ima hit-maraton na Moravi, da li si siguran?

99 : 9
16 em plus     16 em minus
100 : 9
99 : 10

Sposobčići

Deca koja su došla na svet od iste majke u istoj godini a nisu blizanci. Pojava koja je retka danas kao beli medved u Šumadiji zbog današnjih majki koje su svilene i jako metiljave, zapravo velika većina. Pedesetih godina prošlog veka je ova pojava bila sasvim normalna. Što se pre deca izrađaju pre će da stignu za poslove po polju, jer kukuruz na kopanje ne može da čeka.

230 : 31
16 em plus     16 em minus
231 : 31
230 : 32

Merak pivo

Prejeftino pivo od 40 kinti. Konačni sporazum industije piva sa prosečnom srpskom jetrom. Kao u Miloševićevo vreme, ima da se ima za pivo da ga jebeš.

Čoveče, vopi 40 dinsa, znači za 200 sam morka a sa 400 ima da mi je TATABANJA!

48 : 6
16 em plus     16 em minus
49 : 6
48 : 7

Ne voli da priča o privatnim stvarima

Foliranje nabeđene javne ličnosti koja jedva čeka da je novinar priupita o njenoj „svetinji“.

-Juče ste se porodili. Šta je majčinstvo unelo u vaš živoT?
-Nemojte o privatnim stvarima, molim vas!! Porodica mi je svetinja.
-Majčinstvo privatna stvar?! Pa koliko je majki na ovoj planeti!? Samo opušteno, kao kada ste na kafi sa prijateljicama. Fanovi su željni informacija o vama.

-Pa dobro....ipak je vaš časopis korektan. Znala sam da sam majka čim sam se probudila iz anestezije: visila mi je koža na stomaku. Morala sam da pozovem hirurga da proveri kako je ušio ranu. Znate, ne želim falte na svom stomaku. Potom sam se našminkala za selfi, stavila sve na duštvene mreže...i to je to! Brojim lajkove. Majčinstvo je veličanstven osećaj. To ženu potpuno preobrati.

Inače, majčinstvo me smirilo. Ne mislim više na koncerte i nove projekte. Muž i ja smo smislili da mi kupi jaguara na poklon čim izadjem iz bolnice. Verovatno će biti roze jer sam rodila devojčicu!

-Da li možemo da dobijemo vašu zajedničku fotografiju sa prinovom?
-Sa čim?
-Vi i vaša ćerka.
-Može, pod uslovom da bude na naslovnoj strani. Pa taman da i ja vidim svoju ćerku. Samo.... moraćete bebu sa ledja da slikate. Znate, porodica mi je svetinja!

65 : 10
16 em plus     16 em minus
66 : 10
65 : 11

Automatski plus bez čitanja

Odraz milostivog raspoloženja samozvanog cenzora na Vukajliji. Dok moderatori odabiraju definicije, cenzor ih klikom svoga miša odobrava. Ponekad, ako je definicija kilometarska, u stanju je svojim plusom da nagradi sam trud, bez detaljnog razabiranja nečijih najtananijih misli, iznesenih u definiciji kao na tacni.

Sedi u smeđoj kožnoj fotelji u svojoj kancelariji. Ona je u predratnoj zgradi. Zidovi su prilično debeli i jako je ugodno. Klima uređaj mu ne treba. Uzima nož za ovtaranje koverata i počinje otvarati jednu malu, ali dosta ispunjenu kovertu.
- Možda sada ovo ne bi trebalo ni da čitam. Proslediću pozitivan odgovor Vukajliji. Jadnik se sigurno mnogo potrudio.
Ostavlja kovertu i nastavlja da izučava indonežanski ustav sa početka dvadesetog veka.

126 : 14
16 em plus     16 em minus
127 : 14
126 : 15

Kriminal

Ultralativ prideva "dobar". Istovremeno i ultralativ prideva "loš". Jednostavno, kad je nešto "uber ekstremno", to je onda kriminal.

-Matori, š'o sam uz'o gilje, 'talijanke, trijes' soma dinkića, kriminal kako su dobre!

----------------------------------------------------------------------

-Tebreks, kako onaj Đule van Gog loše peva, vrišti k'o da ženi brata! Kriminal!

100 : 6
16 em plus     16 em minus
101 : 6
100 : 7

Ne brinem se ja za tebe

Otrcana, nimalo elokventna, još manje primjerena konstatacija koju dobijate od okoline u trenucima kada vam je teško i baš onda kada ste zapeli o neku pregradu koja vam se u tim trenucima čini većom od Ajfelove kule, gledano iz perspektive srpskog studenta s početka 20 vijeka na školovanju u dalekom nam Parizu. Ekvivalent onome - "Šta tebe boli kurac, ti imaš tetku u NJemačkoj". Baš u trenucima kada ti se čini da ti se svijet ruši kao zgrade u Indiji na zemljotresu od jedva pešes Merkala, pojavi ti se neki pametnjaković, koji kao vjeruje u tvoje sposobnosti izvlačenja iz govana višestruko više nego ti.

Svojim čvrstim stavom i kobajagi vjerovanjem u tebe, pokazuje vrhunac sopstvene bezidejnosti da te utješi i pruži bilo kakvu nadu da će biti bolje. O nekoj većoj pomoći moćeš samo i da sanjaš, jer riječi koje si mu upravo uputio su samo ušetale u malu šupljinu zvanu uho, blago zazvonile o bubnu opnu i izgubile se negdje u predjelima uzengije ili čekića. O dolasku do mozga i razumjevanju tvoje trenutne situacije, izlišno je govoriti.

- Alo kume, đe si, šta ima?
- ...ti si Moćo, ima l' te na ovoj kugli zemaljskoj?
- A tu sam, jebo me onaj ko me napravi. Jebiga, saću da ti pričam, svašta mi se izdešavalo u proteklih sedam dana, ne znam đe mi je glava ako mi vjeruješ.
- Ajde reci kumašine šta te muči ako možemo kako da pomognemo!
- Ma pusti, Jadranka mi završila u bolnici, dobila nešto na pluća, meni se pokrenuo čir, i na sve to onaj moj mamlaz slupo golfa gore na Jovinoj krivini, mamicu mu jebem alkoholičarsku, sreća makar pa njemu ništa nije bilo...
- Auuu kume otkud sve to jebote?!
-...a plate nema već tri mjeseca, ne znam šta ću od sebe, nema koga da pitam da mi da šta canje da se skrpim...
- Ne znam kume, teška vremena su došla.
- ...pa reko dal bi ti mogo kako da se otvoriš za nešto.
- Znaš kako kume, ne brinem se ja za tebe. Ti se uvijek nekako izvučeš i nađeš način da to riješiš.
- Daj kume, pomagaj molim te!
- Nešto krči...tu tu...tu tu...tu tu.

85 : 12
16 em plus     16 em minus
86 : 12
85 : 13

Krik tišine

Možda najneprijatniji osećaj koji postoji. Koliko god fizički bolovi delovali strašno, ovo stanje psihe je toliko teško da bi fizički bilo nepodnošljivo. Skup svih neprijatnosti i nelagodnosti na jednom mestu, u istom trenutku. Istovremeni osećaj tuge, očaja, ljutnje, besa, straha, neverice, nemoći, šoka, panike... najčešće usled nečijeg fizičkog nedostatka ili nekog neprijatnog ili strašnog događaja.

Npr. kada kroz prozor autobusa vidiš momka od 20 i nešto bez jedne noge; kada vidiš čoveka koji je rođen bez jedne strane lica, tj. oka; ili devojku kojoj je jedna strana lica normalna, a druga visi kao da je mrtva; kad vidiš vaspitačicu iz Doma za nezbrinutu decu koja sa teškom mukom objašnjava detetu sa Daunovim sindromom da moraju da se vrate u zgradu doma; kada te u supermarketu potpuno nepokretna devojka u kolicima zamoli da joj dodaš par artikala sa rafa i da joj iz džepa izvadiš pare da plati; kada naletiš na vapaj ljudi kojima je za lečenje od teške bolesti potrebna suma novca koju ti ne može da zaradiš ni za 10 godina rada; kada na pregled kog lekara specijaliste pre tebe dođe dete od 3 godine kome mora se odstrani neki deo tela zahvaćen tumorom. Počinješ da sumnjaš u sve što znaš, sumnjaš istovremeno i u Boga, i u Darvinovu teoriju. Pitaš se kako je Bog stvorio čoveka po liku svojemu, a lice nekoga može da izgleda tako jezivo. Pitaš se kako smo mi po Darvinovoj teoriji najviši oblik života, kraj lanca evolucije, a eto, obične morske zvezde mogu da regenerišu odsečene krake, a ljudi ne mogu nogu, ruku, oko, kičmu ili kako ne mogu da regenerišu bolesne organe.

I plače ti se, i vrišti ti se, i urla ti se, dođe ti da pobegneš negde daleko od ljudi, da trčiš dok se ne onesvestiš od umora, da bi možda tako zaboravio ono što si video; na trenutak ti kroz glavu prođe pomisao šta bi bilo da u koži te nesrećne osobe; najcrnje moguće misli ti se roje po glavi. Mišići ti se grče, noge ti se odseku, srce lupa jače, počinješ da se gušiš, odjednom osećaš ogromni nalet nelagodnosti koji te tera da vičeš iz sve snage. U tebi sve ječi, ali se taj odjek ne čuje kao da je neko na tvoje glasne žice stavio zvučnu izolaciju. Stoji ti knedla u grlu, svaka reč ostaje na usnama, čak ni suze ti ne idu nego kao da stoje samo da ti malo peckaju oči i još više pojačavaju neprijatnost. Nema ničega osim glasne tišine.

I posle nekoliko desetina sekundi kada prođe prvi talas nelagodnosti, kad progutaš knedlu koja ti je stajala u grlu, duboko uzdahneš i samo ti se otme jedno tiho: "Jebiga...", dok nastavljaš dalje poražen činjenicom da je tebi ustvari još i dobro.