Franšiza pekara zastupljenim diljem kruga dvojke a i šire, skromnog naziva, a sa imidžom starinske, ali i istovremeno ultramoderne i visokokotirane ustanove za pravljenje sićušnih, ali savršenih zalogaja testa, i ostalih đakonija, u kojoj se žu-žu kupuje na komad, a ljudi stoje u redu naslagani ko haringe. Sveukupan utisak je da ste ubačeni u čudnu mešavinu stereotipizirane, visokobudžetne reklame za margarin ili džem, a jedna od najduhovitijih posledica odlaska u ovu ustanovu pekarske umetnosti jeste sledeći primer.
A: mljac, hrus, žvać, njam, hrus (jede neko egzotično pecivo plus krempite)
B: hej, Milorade, šta s' to uz'o?
A: pa, hleb i kifle.(onda se čuje onaj zvuk klarineta, u znak propale fore)
majku im njihovu kako su skupi,al zato su jedna od retkih pekara koja imaju pecivo sa vanilom
ja bi im povracao po cabati da im malo oplemenim, jebem im mater folirantsku! izdizajnirali pekaru za najgore burzovane, jebene koji bi i govna jeli samo ako sjaje
nono хлеб & кифле...savršen spoj evropskih cena i toga što prosečan srbin jede leba i prazne kifle 3-5 puta dnevno jer nema za više, pa se onda istripuje da nije sirotinja kad kupi pitu od 190 dinara u hleb end kifle jebale ih one
ali da, dobro pecivo jbg :)
u toj pekari sve sto prave je toliko prazno da ja ne znam koja budala tamo kupuje. +