Ugostiteljski objekat nastao zarad smeštaja turista na ne baš visokom nivou. Gazda je želeo da se bavi ugostiteljstvom, a imao je taman malo više para nego što mu je potrebno da otvori kafić i mnogo manje nego što mu je potrebno da otvori hotel.
Vrste gostiju koje posećuju ovakve objekte:
Bekpekeri - Najzahvalniji gosti kojima je dovoljno da mogu u hostelu da se jednom nedeljno okupaju. Prepoznaju se po neprijatnom mirisu, ofucanoj spoljašnosti i baš-onako-kosmopolitskom pogledu na svet.
Lovci na alkohol - Ljudi sa svih strana sveta namamljeni pričama o Beogradu kao evropskoj prestonici razuzdanog noćnog života. Slično bekpekerima nisu mnogo zahtevni, traže samo da se istuširaju pre izlaska u noćni provod i da ih neko sastruže sa ulaznih vrata kada se vrate u sitne sate mrtvi pijani.
Lovci na ribe - Osobe koje su negde od nekoga čuli da se u hostelima često pojavljuju dobre ribe sa svih krajeva sveta. Neprestano se lickaju, ne izlaze iz kupatila po nekoliko sati, a kad najzad izađu odbijaju da nose išta sem peškira ne bi li namamili sexy turistkinje. Veoma naporni po okolinu, naručito žensku.
Domaći turisti - Retka vrsta u ovakvim objektima. Obično su ljudi iz veoma zabitih krajeva koji su u Beograd došli kako bi sredili neka dokumenta. Neizostavno doživljavaju kulturološki šok prilikom susreta sa razvratnim stranim turistima. Veruju da ih molitvom mogu vratiti na pravi put.
Žene - Mogu ući u bilo koju od prethodnih kateogorija, ali ako nisu bekpekerke biće veoma problematični gosti koji zahtevaju posebnu kategorizaciju. Stalno će kukati na loše uslove smeštaja, domaće turiste koje ih spopadaju sa kandilom i lovce na ribe koji ih neprestano saleću.
