Bilo kakva lopta, dres ili neka karafeka koju smo dobili od rođaka iz dijaspore.
-Vidi loptu, original dobio sam iz Autstrije
-Al' piše MADE IN PAKISTAN
-Ma šta ti znaš, moj tetak je to donio iz Austrije. Platio je 100 e.
Original je nešto što je prepušteno proceni i oceni verodostojnosti.
A da ništa nije sigurno, pa i orginal može da prođe kao sopstvena kopija, pokazuje primer Čarli Čaplina koji je na jednom takmičenju Čaplinovih dvojnika zauzeo treće mesto.
E fakat je bio zajebant taj Čaplin...
U softverskom pogledu u Srbiji fizicki postoji ali ne i prakticno. Posto nam zakon (na srecu) jos uvek ne brani pirateriju mi to uveliko koristimo i piratizujemo sve. Od operativnih sistema preko filmova do video igara. Iako postoji nekakav zakon o pirateriji koji, koliko sam informisan, vazi samo za javna preduzeca obicni gradjani ce moci da uzivaju sve dok se ne smisli neki novi zakon da bi se priblizili Evropi koji ce sadrziti i zabranu piraterije. Mada i da je zabrane opet se nece nista bitno promeniti. Ko ce biti spreman da se resi filmova, igrica i ostalog i da to sve legalizuje sa ogromnom svotom novca i da nastavi legalno da nabavlja zeljeni softver po visokim cenama kada moze otici na pijacu i dobiti tu istu stvar za 200 dinara ili cak to skinuti sa interneta, ukoliko je napredni korisnik PC-a? Malo ko...
ZIVELA PIRATERIJA!
Glavna ciganska žvaka na buvljaku.
Prodavac: (privlači mušterije...) -Aaajmooo maajce ovde, majce, sniženjeee, jeeftinoo...
(nakon nekog vremena pored tezge prolazi potencijalni kupac).
Prodavac: - Dobar dan, izvolte...
Mušterija: - Gledam samo...
Prodavac: - Bato, ništa kinesko il' tursko - sve original!
Ono što nam svaki prodavac na pijaci ili buvljaku kaže za svoju robu iako nam je jasno kakav je "original" u pitanju, kako po izgledu, tako i po kvalitetu.
-Kol'ko su vam ove patike Adibas?
-Dve hiljade dinara, al' orginal Adidas!
Najčešća roditeljska muka je povesti dete u kupovinu sa sobom, dete šta god da ugleda, a sve mu se svidi, igrače, odeća, obuća, igre... pretežno neke original stvari iz poznatijih firmi, i ono bi naravno da mu otac to kupi.
Sin: Tata, tata vidi original Najk patike, hoćeš da mi kupiš?
Tata: Kupiće tebi tajo, samo da dobije originalan posao!
Večita čežnja i patnja našeg naroda, posedovati nešto što je original, proverena robna marka. Ako ništa drugo, da se pohvališ koliko si to platio. Misaona imenica kod nas, nemoguća misija. Osim ako Najk, Ribok, IBM i drugo nisu kineske firme i koštaju oko 100 evrića. Jes' tako, al' u kurcu! Realno, 100 evrića nije nikakva kinta, ali nemamo taj osećaj kad to uporedimo sa našim zaradama te nam se to čini nebeski i garantovano kvalitetna roba. A i ti rasistički Kinezi čak, mamu im hepatitisno žutu, ne prave isto za nas i Zapadnoevropljane i Amere. Ipak, igramo po pravilima male lige, a koja smo sami izmislili i lečimo svoje komplekse ovako. Pa, dokle stignemo.
- A, tebra, a? Šta kažeš za moje nove tike, a? Jutros ih uz'o, Nike patike, original! Dao 120 Jevrića za njih! Šta kažeš, ludilo su, a?
- Ček' da pogledam... Kakav original kad piše "Made in China"? Koliko znam, to bi trebalo da je američka firma.
- Ono jes', ali ispitivao ja po guglu preko serijskog broja, i sve je k'o što mi prodavac rekao. Ove konkretno se prave u fabrici u mestu Kvanđang, okrug Mudanđang, najnaprednija kineska provincija Mandžurija. Brate, za to čak i Ruje i Japosi ratovali za vreme Drugog rata!
- Pa?
- Kako pa, neznalico! To važi za mesto sa najkvalitetnijom izradom u celoj Kini! Vode računa o zaposlenima, ne rade tamo stočari i zemljoradnici, već zanatlije i osobe sa najmanje 2 razreda srednje!
- U, jeeeeee!
Izuzetno sličan, gotovo isti.
- Bate, jesi li video skoro Milenu?
- Ne. Što?
- Kako se samo natovila za kratko vreme!
- Ne seri?!
- Kad ti kažem! Original Gica Prasica iz Mapetovaca!
To je ono sto u Srbiji ne postoji od 90-tih.....sve je original falcifikata sem lekova naravno........
