Postoji prica da su Srbi u Prvom ustanku ostali bez oruzja. Neko je morao u bratsku nam Rusiju po novo oruzje. desilo se da taj posao dobije niko drugi do vojvoda Petar Dobrnjac. Trebalo je da se vrati posle mesec dana, ali se on toliko sprijateljio sa ruskom Kraljicom da je ostao preko 6 meseci. kada je konacno dosao nastala je gorepomenuta izreka.

kada nesto sto bi trebalo vrlo lako da se uradi se pretvori u neizvestan posao zbog odredjenih razloga i kada se konacno sve zavrsi kako treba nas covek veoma cesto ima obicaj,sto zbog olaksanja sto zbog besa koji i dalje oseca u sebi,da izgovori ovu recenicu :)

Starinski izraz koji se i danas negde koristi kad se neki posao koji traljavo ide dovede do kraja.