Idem u Rusiju

Kec iz rukava koji vadi pajdoman.
Sve je probo da se s dopanije svuče al ne ide. Pomogli mu nisu ni Drajzerova, ni Plamotićeva ni čuvena klinika 29. novembar i Padinjak ni Vaskoliki Srpski Manastiri gde je i s lopatom eksperimentisano. Bilo je tu i pokušaja i u spopstvenim režijama. Odlazak na lose, vezivanje za fotelju, dspi terapija | i ||, uks, lesid, čurke, ketamin, mikrodot, kserovi..Svi ti testovi završavali bi neslavno. Rakija u ovoj priči vodu ne pije. Marihuanom se ne bi pokušavalo jer svaki iskusan dopadinac bio bi čvrstog stava: Reci NE narkomaniji.
Ako se ima keša, otišlo bi se Berlin, Pariz, Amsterdam, Njujork, Sarajevo..
Naravno i tamo mesto izlaza našo bi se hors.
Odlazak u Indiju u nadi da, od tolikog izobilja dop presedne...Jok. Naprotiv.
Ujku ujdo voli. I obrnuto.
ZATO je Rusija poslednja nada. Predposlednja stanica pred pakao.
Uplatiš tretman, pet soma evra, odeš, sedneš, primiš baćuškin dop tetanus i kući si na ručku strejt. Ko u filmu Vrana kad Vrana onoj pajdomanki pred ogledalom izbacuje herojin iz vena. Gistro.