U težim slučajevima, posle uspešno obavljenog identifikovanja sebe, prelazite na identifikaciju osobe koja iz nekih sasvim nepoznatih razloga spava skroz gola u vašem krevetu...

- Dobro jutro, Pero. Kako bilo juče?
- Gadno, šefe. Zauzet dan. Uz sva ona standardna sranja što prave, imali smo i nerede na stadionu i masovnu tuču. Još da bude gore, tuča bila ispred kancelarije evropskog predstavništva za… ‘Bem li ga šta beše. Uglavnom, gledali Evropljani, pa nismo smeli onako standardno da sačekamo da se sve završi i da samo pokupimo što ostane na nogama, morali smo da se umešamo. Bogami, gusto bilo, par naših u bolnici. A aps smo napunili k’o oko. Naslagali smo ih k’o sardine.
- Ako ste ih premetrili, Pero. Uzmite im samo podatke, identifikujte i sve šalji tužiocu, pa nek’ on trlja glavu oko toga.
- Ovaj, vidite, tu imamo mali problem… To oko identifikacije… Čekamo ekipu za otiske.
- Nije valjda da niko od njih nema ličnu kartu?
- Ne baš, skoro svi imaju ličnu ili vozačku, ali nisu nam od koristi. Svi međusobno liče k’o jaje jajetu…
- Jebote, šta je to?! Vodi me da ih vidim… Pa, jebemu mater, da l’ ste normalni? Nisam li vam hiljadu puta rekao: ne po licu!!! I pogle’ sad! Svi okrugli u faci i plavi, k’o Štrumpfove da ste ‘apsili! Razmišljajte. E sad, čekajte ekipu za otiske ili da ovima splasnu otoci!
- Izvin’te, šefe. Ali znate kako… Morali smo da se umešamo u tuču, dobili malo i mi pa popizdeli. A onda došao i Mile…
- Šta će on, imao slobodno?
- Jes’, ali trebala nam pomoć, gusto bilo. A on bio nadrndan, izgleda mu žena nije dala...
- Znao sam da danas nisam trebao da dolazim na posao! Identifikacije preko glave, a osumnjičeni liče k’o Kinezi!
- E, kad već pomenuste, pokupili smo i jednog Kineza, verovatno bio u prolazu, ali bio nam pod ruku, pa ’ajde i njega. Doduše, njega ćemo lako da identifikujemo, samo da sačekamo da nešto progovori...
- Odo’ ja u obilazak, snalazite se. Ćao!