-Ćale!
-Šta je? Ne mogu ni Šešelja da gledam da me neko ne zivka svaki čas.
-Opet došli Jehovini svedoci, pitaju me ima li mi roditelja kod kuće i nude mi neke knjige.
-U majku im jebem sektašku! Milanka, donesi mi sataru!
20 sekundi kasnije
-Pa, nema nikoga tamo. Pizdo mala, jesi uvalio bulju u fotelju?!
-Ha, naivčino...

- Е, ја ћу прва...
- Нема шансе, ја ћу се усерем бре! А јебем ти овај лифт...
- Па и ја ћу, јеботе, ти си мушко, ја сам женско... јој, мислим да је сенф...
- А? Какве то везе сад има?! 'Оће ли овај лифт више...
- Па теби је лакше... дај, 'ајмо степеницама, јеботе, стварно ћу се усерем!
- Нема шансе, уср'о би се већ на међуспрату...
- Ево га! Јаооо... дај молим те идем ја прва, не могу стварно!

(У ваздуху се осећа неизвесност. Драма.)

- Јао, не, дошао нам овај што иде само на парне спратове...
- Ћути, улази! Стискај бре јеботе!
- Стискам се бре још од Аде!
- Ма дугме од лифта стискај! Што ниси тамо кењала?
- Па није ми се... Јаоооо....
- 'Оће да крене овај, више, стискам ко манијак?!
- Мора да се цупне мало да крене ова крнтија...
- Бојим се да цупкање сада није опција...
- Па ти си мушко... јао супер, ево га комшија, 'ајде брзо комшија!
- Ћао комшије! Где ви журите тако?

(драма добија нови ток)

- Ма.. остависмо ринглу укљ... Цупни комшија да крене ово срање!
- 'Ајде, 'ајде... живи људи морају да серу, не морате да се правдате, видим да сте се стисли к'о Пироћанци.... него, ајде ти комшинице код мене, а овај твој нек издржи некако до тринаестог...
- Шт...
- Па комшија, даме имају предност, и не би ваљда допустио да ти се госпођа усере у лифту, или још горе, на степеницама?!
- Ш...
- Изволи комшинице, ја сам овде... а ти комшија ако треба папир горе, цимни ме на мобилни... шаљем ти госпођу чим се олакша!

- Za brži ulazak u Sedam Kraljevstva glasajte za Lanistere od Livačke stene!

"...а сада један нумера за расањивање, док кафа не проври. Идемо, Бајага и када моје уши чују музику на струју. Још једном добро јутро свим слушаоцима у реду испред клоње и упамтите, ко чека тај и дочека. Останите на нашим малим таласима..."

дум, дум, дум

Први у реду за круну - "Ајде Годо јеботе, окозисмо се овде чекајући."
"Касно Марко на Косово стиже", напаћеним гласом изусти изнутра домин Керамичког трона, "ко вас јебе што нисте себи аларм навили."
Први у реду за круну - "Навих га ја ал' се не огласи јутрос из неког разлога, да не знаш ти штогођ о томе?"
Друга у реду за круну - "Ја свој телефон још нисам ни нашла, нестао је под окриљем ноћи. Срећом, лупање о врата клозета ме увек прене из сна. Где ми је телефон матори? ГДЕ ЈЕ!?"
Трећа у реду за круну - "Та смирите се децо, шта вам је? Ајде, направила сам вам доручак а и кафа ће сад да проври. Хајте у кухињу док чекате. Хајте."
Први у реду за круну - "Игнориши је, навлакуша, хоће да уклони конкуренцију. Отварај Цезаре, Ханибал анте портас! Отварај проклет био!"