
Дечија игра у којој је циљ оставити своју гузу на столици што више пута. Наиме, постави се пар столица у круг, али увек за број мање него што има деце у игри. Онда крене музика, деце се врте око столица, а кад изненада утихне, морају брзо да седну. Ко се не снађе, испада,па се тако се смањује и број учесника и број столица. Клинац који остане на последњој столици је победник.
Свака сличност са стварним животом је случајна.
Дечија игра чији се утицај на људе понајвише види у вожњи градским превозом. За разлику од дотичне игре, овде музику обезбеђујете сами, а и није толико обавезна. За победу у овој игри је потребно да сте пензионер са путном торбом и штаком.
Predizborna raspodela funkcionerskih mesta.
- A ja? Mene nema nigde!
- Brate, toliko smo osvojili, ti si ispod crte...
- Pa moglo se za mene naći nešto valjda?
- Nema, eno Mića opet ministar prosvete, plače već dva sata...
Igra do koje spontano dolazi kada veci broj ljudi na istoj stanici udje u autobus/tramvaj u kome u tom trenutku postoje slobodna mesta.
Igra koja je obeležila detinjstvo Nenada Krstića.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.