Neću govoriti o masonskim zavjerama i ostalim nagađanjima o pogubnom uticaju muzike na omladinu, već o jednoj mnogo benignijoj, i prilično smiješnoj pojavi. Naime, mnoge fraze i rečenice u jeziku, u našoj su svijesti postale vrlo jake asocijacije na određene pjesme, tako da kada neko pomene te fraze, čak i u ozbiljnom razgovoru, mi se vrlo često sjetimo pjesama u kojoj se te fraze pominju, što nam nakratko poremeti koncentraciju i prestanemo slušati šta nam sagovornik govori. I ajd sad reci da nam mozak nije ispran?!
Ortak: A šta da radim, čovječe, opet me oboriše na vozačkom, treći put izlazim, a nemam štelu, a nisam ni neku grešku napravio, mamu im njihovu...
Ja (u sebi): A šta da radiiiiiiim, kad odu prijatelji moji, kad ode djevojka na koju uuuuu bacam oči...
Ortak: Konjino jedna šta me tako gledaš ko debil, ja ti pričam da me ovi idioti jebu u zdrav mozak, a ti nešto tamo svoje misliš, boli te kurac šta ja pričam...
Jooj carska definicija! Sećam se jednog lika, koji je imao običaj da to radi. Još mi je bio smešniji kada se brecao kadgod bi mu neko skretao pažnju da je to bilo debilno.
+ i omiljena
+ pogotova za odabir pesme...ziveo Dzoni...