Decija igra sa auticima nekada cesto upraznjavana po dvoristima Beograda, Novog Beograda i Zemuna. Na betonu se kredom nacrta put i na njemu prepreke, tipa minsko polje, mostic, govanca, kruzni tok, veliko govno, pruga ili automenski put. Svaki igrac ima prava da savijenim kaziprstom gurne autic od pozadi tri puta u jednom "krugu". Takodje, izmedju jen dva i tri mozes i da ga "zaneses", t.j. rotiras rukom u zeljnom pravcu, premda se to nekad racuna i kao "igr'o si jednom". Uvek moraju barem 2 tockica da ostanu na stazi, a ako izletis, vracas se do prvog mostica. Ako zagazis na govanca, govno ili prugu - vracas se na start. Pobednik je ko prvi stigne na cilj. Ovakve igre su znale trajati danima, sa i do dvadesetak igraca, ali postojala je uvek mogucnost da padne kisa i izbrise stazu, ili "stariji" dodju da igraju basket na terenu i izgaze je.
Klinac 1: -Vracaj se na zadnji mostic, ispala su ti tri tockica!
Klinac 2: -NIII-SUUUU! Ovaj je na liniji! I nemoj ti da se bunis, ti si zagazio u govance pre tri kruga, pa te nismo terali da se vracas na start!
Stariji lik iz kraja: -E aj klinci paljba, sa' cemo da igramo basket ovde...
toliko brojimo pre nego sto ubacimo neku doteranu ribu ili pijanog drugara u more da se osvesti malo
Reakcija Slavice Đukić- Dejanović na primedbu poslanika da mu je isključila mikrofon.
Radikal: „Na šta ovo liči, isključili ste mikrofon a da nisam ni počeo repliku!“
S. Đ. D. (pravdajući se): „Ma nisam, čekaj da proverim... jen, jen dva tri, ssss, test... Evo, sad je u redu.“
