Osoba koja pati od amnezije
Vozač Punta
Čovjek koji se čežnjivo i sa sjetom prisjeća svega što mu je išlo na kurac prije dvadeset i kusur godina.
Biciklista koji je mukom zarađeni autić prodao da kupi ogrev za zimu.
Melanholični sado-mazohista.
Tip koji se rešio Jugića i kupio nekog Punta, Megana ili tako neku mašinu. Ali, prva ljubav zaborava nema... On se priseća svih onih lepih i ružnih trenutaka kada je svoju tadašnju devojku, a sadašnju suprugu nekako povatao, ni sam se ne sećajući kako je to uspeo u tako malom autu. Priseća se svih onih guranja tamo-vamo, kada zbog neredovnih servisa on neće da upali. Suza mu pođe kada se seti da je on bio opasnost na putu, i da su drugi vozači skupih automobila morali da se prilagođavaju uslovima puta, tj. njegovom veličanstvenom prisustvu.
2011. Leto. BGD. Jugonostalgičar sedi u Reno Meganu. Oprezno vozi, jer misli: ``Majku mu, ako me neko čukne, far će me izaći 300 evra, bez ruku.``
Upao je u gužvu. U dvosmernoj ulici, parkirani automobili su suzili obe trake. Neka glupača je stala ispred banke i čeka nekoga. Mesta nema dovoljno da se naš glavni lik provuče.
Iznerviran, prodere se: - Ajde, bre vozi taj krš, ćurko glupava!Pa se seti...
- Jebote, ovo nije moj stari dobri Jugić... Ovo goMno ima klimu.Otvara prozor na dugme. Gadi mu se. Protura glavu kroz prozor:
- Alo, bre, ženetino, oćeš li pomeriti više auto?Ona: - Jao, evo, samo da mi muž dođe iz banke.
On: Ma, koja banka, tri vam banke i prvi red na slici za matursko veče! Teraj to, nije ti ovo Banstol da se parkiraš na sred puta.
Ona: Pa gospodine, možete da se provučete...ima mesta. Valjda.Seda besno nazad i dere se:
- Milorade, ooooooooooo Milorade! Ko te je, što te je, kada te je zajebao da ostaviš Juga, pa te sada nagriza očaj, jad i tuga? Da mi je mog Jugića, proterao bih ga, majke mi, makar mu oba retrovizora polomio.Onda se zamisli: ``To je 300+300.. 600 dinara. Šmrc``
Sa suzom u oku trlja privezak Y i priseća se stari` dana.
