Jugonostalgičar

2011. Лето. БГД. Југоносталгичар седи у Рено Мегану. Опрезно вози, јер мисли: ``Мајку му, ако ме неко чукне, фар ће ме изаћи 300 евра, без руку.``

Упао је у гужву. У двосмерној улици, паркирани аутомобили су сузили обе траке. Нека глупача је стала испред банке и чека некога. Места нема довољно да се наш главни лик провуче.
Изнервиран, продере се: - Ајде, бре вози тај крш, ћурко глупава!

Па се сети...
- Јеботе, ово није мој стари добри Југић... Ово гоМно има климу.

Отвара прозор на дугме. Гади му се. Протура главу кроз прозор:
- Ало, бре, женетино, оћеш ли померити више ауто?

Она: - Јао, ево, само да ми муж дође из банке.
Он: Ма, која банка, три вам банке и први ред на слици за матурско вече! Терај то, није ти ово Банстол да се паркираш на сред пута.
Она: Па господине, можете да се провучете...има места. Ваљда.

Седа бесно назад и дере се:
- Милораде, ооооооооооо Милораде! Ко те је, што те је, када те је зајебао да оставиш Југа, па те сада нагриза очај, јад и туга? Да ми је мог Југића, протерао бих га, мајке ми, макар му оба ретровизора поломио.

Онда се замисли: ``То је 300+300.. 600 динара. Шмрц``

Са сузом у оку трља привезак Y и присећа се стари` дана.