Наше златно правила, било какав посао да је у питању. Најпре покушаш проблем решити сам. Затим позовеш пријатеља, јер нормално две главе су паметније од једне. Ако и то не упали, свако са стране је добродошао, поготову ако је старији, јер логично онда је и искуснији. Е пошто је цео старачки дом на окупу, а теби и даље не успева да саставиш косачицу за траву, отвараш лепо упутство где је све лепо објашњено али наравно нема на српском језику. У помоћ прискаче комшиница којој ћерка и зет живе у Чикагу, па зна нешто тарзанског енглеског. "Вен ју сет уп, алл партс, ју шулд, фил вид гас, ан старт вих јус". Кад се посао обави, по обичају цела екипа стручњака добија по пиво, а звезда вечери је комшиница, без чијег превода све ово не би било могуће.

Uputstvo se upotrebljava kao krajnja instanca u rešavanju određene vrste problema. Ta navika je prouzrokovana intenzivnom tvrdoglavošću rešavaoca problema.