
Наше златно правила, било какав посао да је у питању. Најпре покушаш проблем решити сам. Затим позовеш пријатеља, јер нормално две главе су паметније од једне. Ако и то не упали, свако са стране је добродошао, поготову ако је старији, јер логично онда је и искуснији. Е пошто је цео старачки дом на окупу, а теби и даље не успева да саставиш косачицу за траву, отвараш лепо упутство где је све лепо објашњено али наравно нема на српском језику. У помоћ прискаче комшиница којој ћерка и зет живе у Чикагу, па зна нешто тарзанског енглеског. "Вен ју сет уп, алл партс, ју шулд, фил вид гас, ан старт вих јус". Кад се посао обави, по обичају цела екипа стручњака добија по пиво, а звезда вечери је комшиница, без чијег превода све ово не би било могуће.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Хах, а јесте :) +