Džaba joj pričaš o mentalitetu ljudi i prokletoj Srbiji, o tome kako se sve svodi na šminkanje i karanje u separeu za pare kad je ona ograničena i mozak ne može da joj primi više od informacije da je Bajern pobednik.
Devojka odrasla u patrijarhaloj porodici ali opet, nekako na svoju ruku odlučila da se bavi kafanskim pevanjem i da za crvenu troši svoj glas. Što da ne? I ja bih pevao nesanicu za ljombere u kafani da je znam napamet i da imam dobar glas.
Odličan plen za jašara bez zuba što je pre polaska pretukao ženu novim kajišem, pa sad pije u kafani šmekajći pevačicu i turajući joj sir u sise umesto para.
Loš posao ako mene pitate.
Jebiga.
Prosuo sam i koka kolu upravo. Desi se.
Kao i njoj.
U pesmama mitsko biće koje koje lomi srca,zanosnom lepotom opija , teši kad je najpotrebnije, leči propale ljubavi i biva faktor koji razdvaja i najbolje drugove...
U stvarnosti napadno-loše našminkani i oskudno obučeni moralni skrndelj koju možeš slušati samo ako si pod dejstvom alkohola(žestokog), koji će pipkanjem i štipkanjem da ti izvuče i zadnji dinar iz džepa...
Vezu izmedju realnosti i pesama autor gore navedene definicije nikada nije mogao pronaći...
moze biti izuzetno inteligentno bice,a u vecini slucajeva krajnje glupavo.sluzi za zabavljanje pijanaca sto brzo uspeva I sama da postane.naravno ,ako spada u ovu drugu drupu.inace,veoma pozeljne devojke,muvaju ih muskarci svih profila.iako su neopravdano pljuvane I omalovazavane ima njih koje su I pristojnije I pametnije od devojaka koje srecemo na ulici I po kaficima,sve te uzorne studentkinje!
Devojka koju bi dao svakom za ženu,samo je sebi ne bi uzeo.
Odrasla je u raspadu svoje okoline, raspadu države i raspadu naroda. Nastala vaginalnim rascepom između Zorice Marković i polarnog medveda, odgajena na Sibirskim stepama, dojena na kalašnjikov. U četrnaestoj je krenula da peva, do petnaeste je imala više redovnih mušterija n'o padeža do danas što je skupila. Pušila je najgoru krdžu, umesto vode cepala vinjak. Njen glas sada samo za pevanje služi, jer da priča više ne može. Njen život dobija svrhu kada joj neka ljudska personifikacija kanalizacionog pacova pokloni dva mala gargojla, najlepša koja je u životu videla. U toj svrsi ona pronalazi smisao svog postojanja i poentu daljeg sistematskog uništavanja sebe. Jer ona više ne postoji. Zapravo, nikad nije ni postojala. Ona je oduvek bila samo zabava na jedno veče. Pesmom ili nečim više. I otuda njena snaga. Otuda tolika borba. Otuda toliko odbijanje da svakome bude jedno veče. Jer nekome je samo kafanska pevačica. A nekome je nešto više.
Žena koju srećete samo pijani i kad je sretnete obično joj ostavite sve pare koje imate kod sebe.
